Subota21.10.2017

Back Vi ste ovde: Home Vesti iz zavičaja

Srećna Slava Sveti Stefan

Sveti Stefan

Pravoslavna Crkva, drugog dana po Božiću, molitveno se seća Svetog prvomučenika - arhiđakona Stefana.

Stefan je bio Jevrejin, i to pripadnik onog dela jevrejskog naroda koji su živeli u grčkim oblastima i govorili grčkim jezikom. Bio je u srodstvu sa apostolom Pavlom, koji u vreme Stefanovog mučeništva još uvek nije spoznao istinu Hristovog učenja.

Stradanje svetog Stefana zbilo se godinu dana posle silaska Duha Svetoga na apostole, odnosno iste godine kada se Gospod Isus Hristos vazneo na nebo. Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenikom. Njegovo mučeništvo potresno je opisano je na stranicama Svetog Pisma Novog Zaveta.

Sveti Stefan se naziva Arhiđakonom, jer je bio prvi od sedam đakona koje su sveti apostoli postavili na službu oko pomaganja sirotinji u Jerusalimu.

Kako kaže biblijsko svedočanstvo, Sveti arhiđakon Stefan bio je, kao i dvanaest velikih apostola, nadahnut silom Duha Svetoga. Činio je mnoga čudesa, pomagao ljudima i sva ta njegova dobra dela pominju se u Svetom Pismu Novog Zaveta. U toj prvoj godini po stradanju i Vaznesenju Hristovom, Sveti Stefan je ogromnom snagom svoje vere, svojih reči i dela podsećajući na reči zakona i proroka Starog Zaveta, dokazivao Jevrejima, svojim sunarodnicima, da su oni zaista ubili Mesiju, očekivanog toliko vekova. Zbog toga je među svojim bližnjima imao mnogo neprijatelja, ali ih je uvek pobeđivao svoji jasnim i istinitim rečima. Kako nisu mogli drugačije sprečiti njegovo propovedanje, pribegli su, uz pomoć lažnih svedoka, kleveti da je hulio na Boga i Mojsija, baš kao što se zbilo i sa Isusom Hristom. Tako su narodne duhovne strešine protiv Svetog Stefana pobunile narod. Kao i Hrista, Stefana su lažno optužili i uhapsili. Posle hapšenja, usledilo je suđenje.

Na suđenju Sveti Stefan je odlučno i razložno pobijao jednu po jednu klevetu lažnih svedoka. Izložio je, jasno i sa velikim poštovanjem, celu istoriju Izrailja od Avrama, koji je prvi dobio obećanje o dolasku Mesije do Mojsija, o kojem je govorio sa velikim strahopoštovanjem i uvažavanjem. No, istina o Mesiji još više je razgnevila svešteničke i narodne polavare. U tom uzavrelom trenutku, Arhiđakon Stefan pogleda u nebo i to što je ugledao objavi svima prisutnima: „Evo, vidim nebesa otvorena i sina čovečjeg gde stoji s desne strane Boga." To je razjarilo sve njegove sudije te Arhiđakona Stefana izvedoše iz grada i ubiše kamenjem.

Među prisutnim mučiteljima bio je i Stefanov rođak Savle, koji je kasnije, iskreno se pokajavši, spoznao istinu o Gospodu Isusu Hristu, primio njegovo učenje i sveto krštenje, i ostatak zemaljskog života proveo propovedajući, kao apostol Pavle, jevanđeljsku istinu, šireći Hristovu reč i osnivajući crkvene zajednice.

A toga dana, kada su Jevreji kamenovali arhiđakona Stefana, stajala je podaleko, na jednoj uzvišici Presveta Bogorodica, sa svetim Jovanom Bogoslovom, gledajući mučeništvo ovog prvog mučenika za istinu njenog Sina i moleći se usrdno Bogu za njegovu dušu.

Sveti prvomučenik Stefan postradao, koji je postradao u današnji dan, je u nešto više od 30 godina. Njegove poslednje reči su bile: „Gospode, ne uračunaj im greh ovaj".

Samim primer mučeništva i bezpogovornog stradanja, Arhiđakon Stefan je dao i, dan danas, daje primer svim hrišćanima. Njegov primer najbolje objašnjava reči da je „krv mučenika seme Crkve".

Telo Svetog Stefana uze potajni Hrišćanin Gamalilo i sahrani na svom imanju. Nešto manje od četiri veka posle, 415. godine, njegove mošti su pronađene u oblasti severno od Jerusalima, i 2. avgusta prenešene u hram podignut u Jerusalimu. Nedugo posle toga, u vreme vladavine cara Teodosija II Mlađeg (408-450), prenešene su u Carigrad.

Na ikonama se predstavlja u đakonskom odelu, držeći u desnoj ruci kadionicu, a u levoj položenu knjigu - Jevanđelje, naslonjenu na grudi, a na knjizi su tri kamena simbolizujući način na koji je postradao.

Drugi način prikaza je sa trokrakim čirkom (trikirije) i zapaljenim voštanicama u levoj ruci. Često se njegova ikona nalazi na dverima ikonostasa, južnim ili severnim. 

 

Izvor: www.onlinekalendar.com

POSLANICA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE I PATRIJARHA IRINEJA SVOJOJ DUHOVNOJ DECI O BOŽIĆU: KAO DOSTOJANSTVEN NAROD SVETIH PREDAKA I ISTORIJE, SNAGOM VERE I LJUBAVI PREMA BOGU, ODUPRIMO SE NASILJU KOJE SE VRŠI NAD NAMA

Javljam vam radost veliku koja će biti svemu narodu.

Jer vam se danas rodi Spas, koji je Hristos Gospod

(Lk 2,10-11)

Ovim rečima, braćo i sestre i draga deco duhovna, anđeo Gospodnji se javlja pastirima u Vitlejemu i saopštava im radost veliku - da se rodi Hristos, Gospod i Spasitelj. Iako obuzeti strahom velikim zbog pojavljivanja anđela Božjeg među njima, oni behu ozareni slavom Gospodnjom. Ovu istu radost veliku povodom sveradosnoga praznika Rođenja Gospoda Isusa Hrista nama, sabranima u hramovima, u našim domovima, u bolnicama i drugim zavodima, na putevima i radnim mestima, anđeo takođe danas objavljuje. Znajući to, umesto straha i iznenađenosti, radujmo se i veselimo se, zajedno sa svim nebeskim silama, i prepustimo se slavi Gospodnjoj! Neka nas ona sve ispuni i potpuno obuzme, kao nekada pastire u Vitlejemu Judejskom!

Danas, kada slavimo Rođenje Bogočoveka Gospoda Isusa Hrista, pre svega oprostimo jedni drugima i kažimo brat bratu: Mir Božji, Hristos se rodi! Pokažimo da možemo biti i da jesmo narod ljubavi Božje, narod koji u svim iskušenjima ovoga veka može biti veran i častan. Osim što nam donosi radost veliku, Hristos nam donosi i daje mir Božji, a to je On sam. Zato božićno praznovanje i počinjemo pozdravom: Mir Božji, Hristos se rodi! Time izražavamo svoju želju i nasušnu potrebu da se mir Božji useli u svakog od nas, ali i među nas, decu Božju, nasleđe njegovo u ovome svetu, prvo kao Život našeg života, Svetlost sveta, Istina i Put, a potom i sve ostalo!

U ove radosne dane praznika Rođenja Gospoda Isusa Hrista, obratimo posebnu pažnju na zapovest koju je Bog još u raju dao prvom čoveku i prvoj ženi, rekavši im: "Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom" (1. Moj 1,27-28). U ovoj uzvišenoj i svetoj zapovesti Božjoj sažet je uzvišeni smisao i tajna čoveka kao bogolikog bića - da bude roditelj i upravitelj nad svim što je Bog stvorio i dao mu na upravljanje.

Kako je to moguće? - upitaće neko. Moguće je iz razloga što je čovek živa slika Božja, sazdan po liku Božjem, a Bog je Tvorac i Tvoritelj, Otac i Roditelj. Zapovest rađajte se i množite se prva je sveta zapovest data rodu ljudskom. Jer, bez rađanja i množenja nema ljubavi niti prema Bogu niti prema bližnjima. Biti roditelj najveći je dar čoveku. Duh vremena u kojem živimo i "kultura" koja nam se nasilno nameće upravo su upereni protiv dostojanstva čoveka kao roditelja. Kao zreo i dostojanstven narod, narod svetih predaka i svetle istorije, snagom vere i ljubavi prema Bogu i rodu, oduprimo se nasilju koje se vrši nad našim narodom! Najbolji odgovor na sve neprimerene ponude i zahteve kvaritelj Zakona Božjeg i prirodnog jeste vršenje volje Božje.

Rođenjem Bogomladenca Hrista od Presvete Djeve Bogorodice blagosilja se i na najsavršeniji način se osvećuje materinstvo. Ništa ne pretpostavljajmo ovom uzvišenom i svetom daru! Ne tražimo izgovore i opravdanja za naš egoistički komoditet i nemarnost prema svome spasenju i spasenju sveta! Poštujmo slobodu i pravo svakoga, ali isto tako znajmo da svaka zloupotreba slobode kao posledicu ostavlja greh, odnosno smrt. A mi nismo stvoreni za greh i smrt već za vrlinu i večni život.

U ove radosne praznične dane molitveno se sećamo stradanja našeg raspetog i zavetnog Kosova i Metohije, kolevke naše narodne duše i naših najplemenitijih osećanja. Molimo se Bogomladencu Hristu da bude volja Božja sa našim Kosovom i Metohijom. Branili su Kosovo i Metohiju od Turaka Osmanlija 1389. godine braća Jugovići i stari Jug Bogdan, a oslobodili su ga novi Jugovići, junaci koje su rodile čestite majke Srpkinje, koje su sebe žrtvovale i posvetile rađanju sinova i kćeri za sveto srpsko Kosovo i Metohiju, za krst časni i slobodu zlatnu. Naše Kosovo i Metohija su strašno mesto postojanja jer na njemu stradanja ne prestaju, a nepravda se iz dana u dan uvećava. Nemir i nasilje vladaju Kosovom i Metohijom. Decenijama i vekovima otimaju tu pokrajinu, istorijsku Staru Srbiju iz naših nedara, iz našeg bića.

Ali, braćo i sestre, ne uspevaju ga istrgnuti, jer Kosovo i Metohija je više od teritorije. To je naš zavet! Prizivamo mir Božji na Kosovo i Metohiju, mir, pre svega, među našom braćom Srbima, kao i mir među svim ljudima dobre volje! Našoj braći i sestrama na Kosovu i Metohiji poručujemo: znajte da niste sami i niste zaboravljeni; sa vama je sav srpski rod, ali i sav pravdoljubivi svet koji sa vama sastradava, pati i moli se. Radujte se i budite u miru, slozi i ljubavi međusobnoj i sa svima ljudima! Iznad svega budite u miru, slozi i ljubavi sa našim svetiteljima i mučenicima koji svojim podvigom proslaviše Gospoda, a Gospod proslavi njih svojom slavom i blagodaću!

Srećan i blagosloven Božić želimo i svoj našoj braći i sestrama u Dalmaciji, Hrvatskoj, Slavoniji, Lici, na Kordunu i Baniji, koji ponovo doživljavaju, kao i pre dvadeset godina, progone i stradanja zbog svog imena, pisma i jezika. Čitav slobodoljubivi i pravdoljubivi svet stoji nem i zapanjen pred činjenicom da se brutalno progoni jedno pismo, u ovom slučaju ćirilica, pismo svete braće Ćirila i Metodija. Posebno smo zabrinuti pred činjenicom da se pitanje ćirilice koristi kao paravan za nastavak progona srpskog naroda u Hrvatskoj, za zastrašivanje Srba i odvraćanje istih od povratka na njihova ognjišta. Molimo se Bogomladencu Hristu da svojom božanskom ljubavlju ispuni srca i duše onih koji gaje netrpeljivost, pa i mržnju prema svemu što je srpsko i pravoslavno. Čovek i narod bez ljubavi - šta je? Neka mesto mržnje ljubav zavlada!

Sa posebnom očinskom i pastirskom ljubavlju danas se molitveno sećamo naše braće i sestara prognanih sa Kosova i Metohije, iz Dalmacije i čitave Krajine, iz Bosne i Hercegovine, koji, evo, godinama Božić dočekuju obespravljeni, bez prava na povratak i na svoju imovinu. Bogomladenac Hristos bio je i sam prognanik u Egiptu, ali kada dođe vreme i pomreše oni koji tražiše život Njegov, On se vrati u svoju otadžbinu, u svoj Nazaret, u zemlju otaca i praotaca svojih. Molimo se Bogomladencu Hristu da i naše prognanike milošću i dobrotom svojom vrati u zemlju njihovih otaca i praotaca i tako obriše suze sa lica njihovih i uteši ih.

Isto tako, danas se molitveno sećamo naše braće po stradanju i mučeništvu u Siriji, Egiptu, Iraku i drugim zemljama širom Bliskog istoka, nad kojima se pred očima celog sveta vrši duhovni i biološki genocid. To su naša braća od kojih smo, i preko kojih smo, primili duhovnu kulturu i civilizaciju.

Čestit i blagosloven Božić želimo našem utamničenom bratu, arhiepiskopu ohridskom i mitropolitu skopskom gospodinu Jovanu i svoj progonjenoj i stradalnoj Crkvi pravoslavnoj u BJR Makedoniji. Njega tamošnja vlast drži nepravedno utamničenog, a njegovim vernicima uskraćuje slobodu vere i savesti iz razloga što su se opredelili za jedinstvo jedne, svete, saborne i apostolske Crkve. Etnofiletistički raskol je najveća tragedija naše Crkve u BJR Makedoniji. Raskolnici, nažalost, jedinstvu Crkve pretpostaviše politiku i etnofiletizam. Apelujemo na vlasti BJR Makedonije da odmah i neizostavno oslobode našeg oca, brata i saslužitelja, arhiepiskopa ohridskog i mitropolita skopskog gospodina Jovana, da Crkvi Božjoj, Ohridskoj arhiepiskopiji, obezbede puno pravo i slobodu koja joj po zakonu pripada. Apelujemo i na međunarodnu zajednicu, koja posmatra kako se krše osnovna ljudska i verska prava i slobode u BJR Makedoniji, da preduzme mere i spreči dalju diskriminaciju jedne Crkve i jednog naroda.

Isto tako, žalimo i protestujemo zbog neprekidnih nasrtaja režima koji vlada u Crnoj Gori na identitet, status i slobodu Srpske pravoslavne crkve, i zbog pokušaj uplitanja u njen unutrašnji život i kanonsko ustrojstvo. Javno pitamo tamošnje ideologe, samozvane autokefaliste, inače mahom ateiste, zašto u duhu sopstvene verzije demokratskog i sekularnog društva nemaju kuraži da javno zatraže i takvu reorganizaciju Rimokatoličke crkve da i njoj sedište bude u Crnoj Gori, a ne u Vatikanu, kao što to traže za Pravoslavnu crkvu.

Svima vama, braćo i sestre, draga deco duhovna, vama u Otadžbini i vama rasejanim po čitavom svetu, želimo srećan i blagosloven Božić.

Jedinstvo našeg roda i naše Svetosavske crkve, nema niko pravo da ugrozi i dovede u pitanje. Svi oni koji iz vlastitih pobuda i interesa, zbog svoje gordosti i sujete cepaju plašt naše svete Crkve treba da znaju da će ih kad-tad stići pravda Božja. Pozivamo sve na duhovnu budnost i mudrost. To nam je danas najpotrebnije jer među nama kruže oni koji žele da nas vide pocepane i razjedinjene. Crkva naša Svetosavska jeste i ostaje trajni garant i temelj našeg duhovnog, crkvenog i nacionalnog jedinstva. Samo u Crkvi i kroz Crkvu mi smo sa Hristom Gospodom i u Hristu Gospodu. Onaj ko je sebe izdvojio iz Crkve odvojio je sebe i od Hrista Gospoda. Zato mi svi ostanimo verni Gospodu, nas radi rođenome, u jedinstvu svete Crkve njegove!

MIR BOŽJI - HRISTOS SE RODI!

VAISTINU SE RODI!dru-poslanica 620x0

SREĆAN I BLAGOSLOVEN BOŽIĆ ŽELI VAM VAŠ ZAVIČAJ NARODNE NOVINE

SREĆAN I BLAGOSLOVEN BOŽIĆ ŽELI VAM VAŠ ZAVIČAJ NARODNE NOVINE

 

MIR BOŽJI! HRISTOS SE RODI!

Pravoslavni vernici Srbi slave Božić 7. januara.

Božić označava rođenje Hristovo i najradosniji je od svih velikih hrišćanskih praznika. Za njega su vezani mnogi običaji koji vreme od nekoliko nedelja oko Božića čine najsvečanijim periodom u celoj kalendarskoj godini.

Iako mesec i dan rođenja Isusa Hrista nisu tačno utvrđeni, taj praznik se uvek slavi 7. januara (hrišćani koji se pridržavaju Gregorijanskog kalendara to čine 25. decembra) još od 380. godine.

Prema drevnom verovanju i običaju, Božić se smatra veselim porodičnim praznikom. Na taj dan se ne ide u goste, već se Hristovo rođenje proslavlja u sopstvenoj kući. Hrišćani tradicionalno veruju da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svađi, trebalo da se izmire i oproste jedni drugima nanete uvrede.

Proslava Božića počinje dan ranije, na Badnji dan. Tada domaćin (u seoskim pravoslavnim sredinama) odlazi u šumu po hrastovo drvo - badnjak. Uveče se badnjak stavlja na ognjište jer hrastovo granje na vatri simbolizuje svetlost i toplotu koja greje i zbližava ukućane. U gradovima se na Badnje veče takođe poštuje običaj unošenja badnjaka u kuću.

Uoči praznika slamom se posipa pod kuće, čime se dočarava pećina u Vitlejemu u kojoj je Hristos rođen.

Božiću prethodi 40-dnevni post, a na sam dan praznika trpeza je bogata i mrsna. U domovima pravoslavnih vernika za Božić se mesi česnica i ona se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. U česnicu se stavlja i novčić od srebra ili zlata koji simbolizuje dar novorođe nome Hristu.

Prema običaju, kod pravoslavaca na Božić u kuću rano ujutro dolazi položajnik, po pravilu muškarac, koji čestita praznik i poželi sreću, napredak i zdravlje domaćinovom domu. Na ovaj praznik pravoslavni vernici pozdravljaju se sa "Hristos se rodi", a odgovara se sa "Vaistinu se rodi". Božić se slavi tri dana.

Osmog dana po rođenju Hristovom obeležava se po starom kalendaru početak Nove godine, jer se smatra da je osmog dana po rođenju Hrist bio obrezan i Crkva je u spomen na taj događaj ustanovila praznik upisan crvenim slovima, poznat u narodu kao mladi Božić, a Srbi ga zovu "Pravoslavna (ili "srpska") nova godina".

Nova godina se stoga kod pravoslavaca proslavlja u noći između 13. i 14. januara. Hrišćani ne nazivaju Božić najvećim praznikom jer je to zapravo Uskrs, koji slavi pobedu života nad smrti.

VAISTINU SE RODI!bozic-pravoslavni-cestitka-pozadine

HRIST JE ŽIVOT NAŠEG ŽIVOTA POSLANICA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE I PATRIJARHA IRINEJA SVOJOJ DUHOVNOJ DECI O BOŽIĆU: KAO DOSTOJANSTVEN NAROD SVETIH PREDAKA I ISTORIJE, SNAGOM VERE I LJUBAVI PREMA BOGU, ODUPRIMO SE NASILJU KOJE SE VRŠI NAD NAMA.

Javljam vam radost veliku koja će biti svemu narodu.

Jer vam se danas rodi Spas, koji je Hristos Gospod

(Lk 2,10-11)

Ovim rečima, braćo i sestre i draga deco duhovna, anđeo Gospodnji se javlja pastirima u Vitlejemu i saopštava im radost veliku - da se rodi Hristos, Gospod i Spasitelj. Iako obuzeti strahom velikim zbog pojavljivanja anđela Božjeg među njima, oni behu ozareni slavom Gospodnjom. Ovu istu radost veliku povodom sveradosnoga praznika Rođenja Gospoda Isusa Hrista nama, sabranima u hramovima, u našim domovima, u bolnicama i drugim zavodima, na putevima i radnim mestima, anđeo takođe danas objavljuje. Znajući to, umesto straha i iznenađenosti, radujmo se i veselimo se, zajedno sa svim nebeskim silama, i prepustimo se slavi Gospodnjoj! Neka nas ona sve ispuni i potpuno obuzme, kao nekada pastire u Vitlejemu Judejskom!

Danas, kada slavimo Rođenje Bogočoveka Gospoda Isusa Hrista, pre svega oprostimo jedni drugima i kažimo brat bratu: Mir Božji, Hristos se rodi! Pokažimo da možemo biti i da jesmo narod ljubavi Božje, narod koji u svim iskušenjima ovoga veka može biti veran i častan. Osim što nam donosi radost veliku, Hristos nam donosi i daje mir Božji, a to je On sam. Zato božićno praznovanje i počinjemo pozdravom: Mir Božji, Hristos se rodi! Time izražavamo svoju želju i nasušnu potrebu da se mir Božji useli u svakog od nas, ali i među nas, decu Božju, nasleđe njegovo u ovome svetu, prvo kao Život našeg života, Svetlost sveta, Istina i Put, a potom i sve ostalo!

U ove radosne dane praznika Rođenja Gospoda Isusa Hrista, obratimo posebnu pažnju na zapovest koju je Bog još u raju dao prvom čoveku i prvoj ženi, rekavši im: "Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom" (1. Moj 1,27-28). U ovoj uzvišenoj i svetoj zapovesti Božjoj sažet je uzvišeni smisao i tajna čoveka kao bogolikog bića - da bude roditelj i upravitelj nad svim što je Bog stvorio i dao mu na upravljanje.

Kako je to moguće? - upitaće neko. Moguće je iz razloga što je čovek živa slika Božja, sazdan po liku Božjem, a Bog je Tvorac i Tvoritelj, Otac i Roditelj. Zapovest rađajte se i množite se prva je sveta zapovest data rodu ljudskom. Jer, bez rađanja i množenja nema ljubavi niti prema Bogu niti prema bližnjima. Biti roditelj najveći je dar čoveku. Duh vremena u kojem živimo i "kultura" koja nam se nasilno nameće upravo su upereni protiv dostojanstva čoveka kao roditelja. Kao zreo i dostojanstven narod, narod svetih predaka i svetle istorije, snagom vere i ljubavi prema Bogu i rodu, oduprimo se nasilju koje se vrši nad našim narodom! Najbolji odgovor na sve neprimerene ponude i zahteve kvaritelj Zakona Božjeg i prirodnog jeste vršenje volje Božje.

Rođenjem Bogomladenca Hrista od Presvete Djeve Bogorodice blagosilja se i na najsavršeniji način se osvećuje materinstvo. Ništa ne pretpostavljajmo ovom uzvišenom i svetom daru! Ne tražimo izgovore i opravdanja za naš egoistički komoditet i nemarnost prema svome spasenju i spasenju sveta! Poštujmo slobodu i pravo svakoga, ali isto tako znajmo da svaka zloupotreba slobode kao posledicu ostavlja greh, odnosno smrt. A mi nismo stvoreni za greh i smrt već za vrlinu i večni život.

U ove radosne praznične dane molitveno se sećamo stradanja našeg raspetog i zavetnog Kosova i Metohije, kolevke naše narodne duše i naših najplemenitijih osećanja. Molimo se Bogomladencu Hristu da bude volja Božja sa našim Kosovom i Metohijom. Branili su Kosovo i Metohiju od Turaka Osmanlija 1389. godine braća Jugovići i stari Jug Bogdan, a oslobodili su ga novi Jugovići, junaci koje su rodile čestite majke Srpkinje, koje su sebe žrtvovale i posvetile rađanju sinova i kćeri za sveto srpsko Kosovo i Metohiju, za krst časni i slobodu zlatnu. Naše Kosovo i Metohija su strašno mesto postojanja jer na njemu stradanja ne prestaju, a nepravda se iz dana u dan uvećava. Nemir i nasilje vladaju Kosovom i Metohijom. Decenijama i vekovima otimaju tu pokrajinu, istorijsku Staru Srbiju iz naših nedara, iz našeg bića.

Ali, braćo i sestre, ne uspevaju ga istrgnuti, jer Kosovo i Metohija je više od teritorije. To je naš zavet! Prizivamo mir Božji na Kosovo i Metohiju, mir, pre svega, među našom braćom Srbima, kao i mir među svim ljudima dobre volje! Našoj braći i sestrama na Kosovu i Metohiji poručujemo: znajte da niste sami i niste zaboravljeni; sa vama je sav srpski rod, ali i sav pravdoljubivi svet koji sa vama sastradava, pati i moli se. Radujte se i budite u miru, slozi i ljubavi međusobnoj i sa svima ljudima! Iznad svega budite u miru, slozi i ljubavi sa našim svetiteljima i mučenicima koji svojim podvigom proslaviše Gospoda, a Gospod proslavi njih svojom slavom i blagodaću!

Srećan i blagosloven Božić želimo i svoj našoj braći i sestrama u Dalmaciji, Hrvatskoj, Slavoniji, Lici, na Kordunu i Baniji, koji ponovo doživljavaju, kao i pre dvadeset godina, progone i stradanja zbog svog imena, pisma i jezika. Čitav slobodoljubivi i pravdoljubivi svet stoji nem i zapanjen pred činjenicom da se brutalno progoni jedno pismo, u ovom slučaju ćirilica, pismo svete braće Ćirila i Metodija. Posebno smo zabrinuti pred činjenicom da se pitanje ćirilice koristi kao paravan za nastavak progona srpskog naroda u Hrvatskoj, za zastrašivanje Srba i odvraćanje istih od povratka na njihova ognjišta. Molimo se Bogomladencu Hristu da svojom božanskom ljubavlju ispuni srca i duše onih koji gaje netrpeljivost, pa i mržnju prema svemu što je srpsko i pravoslavno. Čovek i narod bez ljubavi - šta je? Neka mesto mržnje ljubav zavlada!

Sa posebnom očinskom i pastirskom ljubavlju danas se molitveno sećamo naše braće i sestara prognanih sa Kosova i Metohije, iz Dalmacije i čitave Krajine, iz Bosne i Hercegovine, koji, evo, godinama Božić dočekuju obespravljeni, bez prava na povratak i na svoju imovinu. Bogomladenac Hristos bio je i sam prognanik u Egiptu, ali kada dođe vreme i pomreše oni koji tražiše život Njegov, On se vrati u svoju otadžbinu, u svoj Nazaret, u zemlju otaca i praotaca svojih. Molimo se Bogomladencu Hristu da i naše prognanike milošću i dobrotom svojom vrati u zemlju njihovih otaca i praotaca i tako obriše suze sa lica njihovih i uteši ih.

Isto tako, danas se molitveno sećamo naše braće po stradanju i mučeništvu u Siriji, Egiptu, Iraku i drugim zemljama širom Bliskog istoka, nad kojima se pred očima celog sveta vrši duhovni i biološki genocid. To su naša braća od kojih smo, i preko kojih smo, primili duhovnu kulturu i civilizaciju.

Čestit i blagosloven Božić želimo našem utamničenom bratu, arhiepiskopu ohridskom i mitropolitu skopskom gospodinu Jovanu i svoj progonjenoj i stradalnoj Crkvi pravoslavnoj u BJR Makedoniji. Njega tamošnja vlast drži nepravedno utamničenog, a njegovim vernicima uskraćuje slobodu vere i savesti iz razloga što su se opredelili za jedinstvo jedne, svete, saborne i apostolske Crkve. Etnofiletistički raskol je najveća tragedija naše Crkve u BJR Makedoniji. Raskolnici, nažalost, jedinstvu Crkve pretpostaviše politiku i etnofiletizam. Apelujemo na vlasti BJR Makedonije da odmah i neizostavno oslobode našeg oca, brata i saslužitelja, arhiepiskopa ohridskog i mitropolita skopskog gospodina Jovana, da Crkvi Božjoj, Ohridskoj arhiepiskopiji, obezbede puno pravo i slobodu koja joj po zakonu pripada. Apelujemo i na međunarodnu zajednicu, koja posmatra kako se krše osnovna ljudska i verska prava i slobode u BJR Makedoniji, da preduzme mere i spreči dalju diskriminaciju jedne Crkve i jednog naroda.

Isto tako, žalimo i protestujemo zbog neprekidnih nasrtaja režima koji vlada u Crnoj Gori na identitet, status i slobodu Srpske pravoslavne crkve, i zbog pokušaj uplitanja u njen unutrašnji život i kanonsko ustrojstvo. Javno pitamo tamošnje ideologe, samozvane autokefaliste, inače mahom ateiste, zašto u duhu sopstvene verzije demokratskog i sekularnog društva nemaju kuraži da javno zatraže i takvu reorganizaciju Rimokatoličke crkve da i njoj sedište bude u Crnoj Gori, a ne u Vatikanu, kao što to traže za Pravoslavnu crkvu.

Svima vama, braćo i sestre, draga deco duhovna, vama u Otadžbini i vama rasejanim po čitavom svetu, želimo srećan i blagosloven Božić.

Jedinstvo našeg roda i naše Svetosavske crkve, nema niko pravo da ugrozi i dovede u pitanje. Svi oni koji iz vlastitih pobuda i interesa, zbog svoje gordosti i sujete cepaju plašt naše svete Crkve treba da znaju da će ih kad-tad stići pravda Božja. Pozivamo sve na duhovnu budnost i mudrost. To nam je danas najpotrebnije jer među nama kruže oni koji žele da nas vide pocepane i razjedinjene. Crkva naša Svetosavska jeste i ostaje trajni garant i temelj našeg duhovnog, crkvenog i nacionalnog jedinstva. Samo u Crkvi i kroz Crkvu mi smo sa Hristom Gospodom i u Hristu Gospodu. Onaj ko je sebe izdvojio iz Crkve odvojio je sebe i od Hrista Gospoda. Zato mi svi ostanimo verni Gospodu, nas radi rođenome, u jedinstvu svete Crkve njegove!

MIR BOŽJI - HRISTOS SE RODI!

VAISTINU SE RODI!dru-poslanica 620x0

SREĆNA NOVA 2014. GODINA

image003