Ponedeljak21.08.2017

Back Vi ste ovde: Home Dešavanja u dijaspori

PRIJEM U AMBASADI SRBIJE U BEČU POHVALA ZA HUMANOST I RAZVOJ

Ambasador Srbije u Austriji Pero Janković primio je delegaciju predstavnika Saveza Srba u Austriji, koju su sačinjavali predstavnici osam pokrajinskih Zajednica srpskih klubova predvođeni predsednikom Zoranom Aleksićem. Susretu su prisustvovali i Mladen Filipović direktor ekonomskog predstavništva Republike Srpske u Beču i Goran Bradić zamenik ambasadora.

Povod je bio ukazivanje zahvalnosti građana i Vlade Republike Srbije za učinak udruženja tokom prolećnih i potonjih poplava koje su zadesile maticu. Razgovaralo se i o drugim temama, a predstavnici svake zajednice su dobili priliku da predstave svoj rad. Ambasador Janković koji je proveo više od tri decenije sa srpskom dijasporom pre svega u Nemačkoj, pokazao je odlično razumevanje njihovog rada i problematike na terenu:
"Osnovni problem je u načinu nastupa prema austrijskim institucijama. Umesto da se zajednički nastupi, često su to klubovi činili pojedinačno. Tako smo se prema domaćinima predstavljali kao neorganizovana zajednica i svi su bili zadovoljni mrvicama koje je domaćin izdvajao za rad organizacija drugih etničkih zajednica. Svako je radio projekte za sebe", ukazao je ambasador.
Da se situacija značajno menja, istakli su skoro svi prisutni predstavnici srpske zajednice.
Predsednik Saveza Srba u Austriji Zoran Aleksić naglasio je da je veliki i najbitniji korak u osnovi učinjen samom činjenicom da su osnovane zajednice srpskih klubova u svim pokrajinama gde su za to postojali uslovi (više od 3 kluba) i da se time i odnos austrijskih vlasti polako menja. Nažalost, situacija se bitno razlikuje od pokrajine do pokrajine.
Primera radi u Gornjoj Austriji vlasti finasiraju dva radnika koji obavljaju administrativne poslove za potrebe srpskih klubova i Zajednice, dok u Koruškoj i Štajerskoj udruženja nemaju gotovo nikakva sredstva na raspolaganju. Dobar rad zajednica pospešuje i osnivanje sve većeg broja klubova, tako da se ti uslovi moraju stvoriti svuda gde za to postoji zakonska mogućnost.
Zajednice postaju predstavnici pokrajinski klubova, pa se kao značajni partner pojavljuju reprezentujući veći broj klubova koji ima zajedničke projekte, ukazao je Aleksić.
Ranka Savić-Čergić, predstavljajući rad Zajednice KOSSA NOE, koja okuplja klubove u Donjoj Austriji, podvukla je značaj zajedničkog nastupa.
"Svi klubovi u Zajednici su preuzeli obavezu da se projekti rade zajednički. To nam je u direktnom interesu i pokazalo se da nas sada mnogo više uvažavaju, jer su ranije, neki manji klubovi koje imaju po nekoliko članova, tražili sredstva. Istovremeno, apliciranje sa projektima treba da bude stručno i u većem brioju oblasti, od kulture do sporta", objasnila je ona.
Takođe je ocenjeno da treba okupljati i studente, a s tim u vezi je predsednik Zajednice srpskih klubova u Beču Borislav Kapetanović ponovio da će se studenti okupljati u prostorijama ove Zajednice, što je vrlo pozitivan trend približavanja.
Opšti utisak bio je da je da se ove godine valjano radilo, kako na humantirnom polju tako i reformama udruženja. Ambasador Janković je najavio da će, tokom već planirane posete pokrajinama, razgovarati sa vlastima o položaju srpske dijaspore, te je zamolio predstavnike zajednica da prisustvuju tim sastancima, i dostave mu pregled svojih aktivnosti i informacije o organizaciji.
Ambasador je, potom, predstavnicima Saveza Srba u Austriji uručio zahvalnice za izuzetan doprinos u prikupljanju finansijske i materijalne pomoći poplavljenima u Srbiji.
IMG 1524 resizeIMG 1496 resizeIMG 1497 resizeIMG 1499 resizeIMG 1501 resizeIMG 1503 resizeIMG 1505 resizeIMG 1508 resizeIMG 1509 resizeIMG 1511 resizeIMG 1513 resizeIMG 1515 resizeIMG 1517 resizeIMG 1520 resizeIMG 1522 resize

DELEGACIJA SAVEZA SRBA AUSTRIJE U SAVEZNOM PARLAMENTU

Trideset pet godina postojanja Saveza Srba Austrije obeleženo je svečanim prijemom u Saveznom Parlamentu Austrije. Tom prilikom uručen je tekst Rezolucije Srba u Austriji iz 2013. godine i plakete zahvalnosti. Delegaciju Srba predvođenu Zoranom Aleksićem, predsednikom Saveza, dočekali su predsednica  Parlamenta Doris Bures i predsednik parlamentarne grupe prijateljstva Austrija – Srbija Andreas Šider

Prilikom proslave 30-godišnjeg jubileja 2009. godine, prijem kod predsednika Republike Austrije dr Hajnca Fišera, bio je jedno od najvećih priznanja za rad Saveza Srba Austrije. Ovom prilikom, 35. godina postojanja obeležena je, upravo na molbu predsednika Fišera, svečanim prijemom u Saveznom parlamentu Austrije koji do sada, po rečima sagovornika, nikada nije bio upriličen, ni sa jednom krovnom organizacijom migrantsko-etničke orijentacije.

Delegaciju Saveza Srba u Austriji, sastavljenu od predsednika svih pokrajinskih zajednica i predvođenu predsednikom Saveza Zoranom Aleksićem, primili su predsednica Parlamenta Doris Bures i predsednik kluba socijaldemokrata, savezni poslanik i predsednik parlamentarne grupe prijateljstva Austrija – Srbija, Andreas Šider. Cilj prijema bio je, po rečima Buresove, pored signala javnosti i institucijama da je Savez i priznat i prepoznat kao Krovna organizacije srpskih udruženja širom Austrije, i otvoren razgovor na temu srpske zajednice. Naime, predsedništvo Saveza se potrudilo da razgovor sa najvišim predstavnicima zakonodavne vlasti Savezne države pored sve simbolike jubileja, iskoristi za razmenu informacija po pitanju tema koji već duži niz godina imaju konstantnu društveno-političku težinu u našem miljeu.

Rezolucija Srba u Austriji, usvojena 07. juna 2013. godine u Beču, kao skup preporuka za bolji suživot i sprečavanje asimilacije, bila je prosleđena organizacijama i institucijama širom zemlje, ali se pokazalo da je želja za obradom tačaka i razgovorom na tu temu na ovako visokom mestu očigledno bila obostrana i do sada najbolja šansa da se izazove željeni efekat.

„ Doprinos srpske zajednice razvoju moderne austrijske države je nakon 50 godina, od dolaska prvih radnika na privremeni rad pa do danas, itekako značajan i mi iskreno znamo to da cenimo“, naglasila je Buresova.

„Utoliko više nam je drago da imamo mogućnost da upravo sa vama koji predvodite pokrajinske krovne organizacije nekadašnjih radnika i radnica i zajedno koordinirate aktivnosti danas već velikog broja Austrijanaca srpskog porekla, popričamo na sve teme do kojih je vašoj zajednici stalo“, rekla je Buresova.

Predstavljajući svakog predsednika pokrajinske Zajednice srpskih klubova ponaosob, redom su se obratili: Boban Đurić (Forarlberg), Gostimir Marić (Tirol), Vladimir Spasojević (Gornja Austrija), Marko Orašanin (Štajerska), Bojan Glišić (Koruška), Ranka Savić - Čergić (Donja Austrija), Dragan Arsić (Salcburg) i Borislav Kapetanović (Beč). Nakon njihovog izlaganja o broju klubova i članova koji okupljaju, kao i od kada postoje, predsednik Saveza Zoran Aleksić se zahvalio na ukazanoj časti i konkretno uveo u iznošenje segmenata u kojima je većina članova i učesnika konferencija videla potrebu pomaka.

„Ovde se ne postavlja pitanje zahteva ili žalbe, već zajedničke procene kako postići još optimalnije uslove za bolji suživot i sprečavanje asimilacije nakon promene u migrantskoj strukturi i samoj percepciji nekog ko je pripadnik treće i četvrte generacije iseljenika srpskog porekla“, rekao je Aleksić i dodao je navodno visok nivo integracije doveo do jedne situcije beztežinskog prostora.

„ Budući da smo na osnovu statističkih podataka, ali i praktičnog, subjektivnog poimanja naspram „izvornih“ Austrijanca bolje integrisani od migranata koji su počeli da dolaze nekako u isto vreme kada i mi, mnoge integracione teme nisu više od uticaja na brojne Austrijance srpskog porekla. Postavlja se pitanje sa kime možemo da održimo naše aktivnosti, ako nemamo projektne indikatore za resor integracija, a nemamo težinu autohtone grupe za ministarstva kulture i recimo, sporta“, istakao je Aleksić.

„Naša organizacije ima strukture koje treba da budu prepoznate kao partner širom Austrije, ali do sada mi nismo imali mogućnost da pronađemo sagovornike na tu temu ili bolje rečeno nismo mogli biti svrstani ni kod jednih, ni kod drugih“, dodala je predsednica Zajednice srpskih klubova u Donjoj Austriji KOSSA NOE, Ranka Savić-Čergić, zadužena za projekte Saveza.

„Mi smo u Beču poslednjih godina pokrenuli neke stvari na temu reforme nastave na srpskom jeziku i predali svoja zapažanja resornom gradskom ministru Kristijanu Oksoniču, te ima nagoveštaja da se nešto pokrenulo i da su naš opravdani argumenti naišli na razumevanje“, dodao je Borislav Kapetanović, predsednik najstarije, bečke Zajednice.

Andreas Šider, predsednik austrijsko - srpske parlamentarne grupe prijateljstva osvrnuo se na sve teme i dosadašnje pomake:

„Činjenica jeste da je Johann „Džeki“ Majer, moj prethodnik na čelu grupe prijateljstva, pokrenuo maltene slične teme koje su ovde danas iznesene, a neke od njih su prošle i parlamentarnu proceduru, kao što je to bilo sa upitom koliko nastavnika srpskog jezika odnosno pisma ima u Austriji! Dakle, kako je u toku reforma školstva u Austriji, a dolazi i popis stanovništva do 2016 kojim bi smo možda mogli da obuhvatimo više parametara nego do sada, itekako su nam važni vaši stavovi“,  rekao je Šider.

Izlazeći blago van okvira Rezolucijom utemeljenih stavova, predsednik Saveza Aleksić je ukazao na potrebu političkog delovanja putem jasnog stava da se prilikom profiliranja vinovnika kriminalnih i ostalih radnji koje za sobom povlače osudu javnosti izbegava kategorizacija na medijskom terenu na osnovu porekla, bilo na osnovu zemlje iz koje je neko došao, ili u kojoj je rođen:

„Korišćenjem takvih kvalifikacija, da je vinovnik neko ovog ili onog porekla, određeni mediji rade upravo protiv suživota i inkluzije stranaca u moderno austrijsko društvo, kojem je srpska zajednica u saradnji sa ostalima i partnerskim institucijma itekako doprinela. Deleći ljude na osnovu negativnih, bilo bi za očekivati da se to takođe naglašava kada su u pitanju pozitivna dela, što je po mom mišljenju mnogo ređe, pa maltene i skoro potpuno neprisutno, ali na kraju i nebitno: ako se od strane takvih izveštača usvoji činjenica da smo svi mi deo austrijskog društva i građani grada ili pokrajine u kojem / kojoj živimo i radimo, kao kompaktno društvo ćemo se izboriti sa predrasudama, a samim tim i međusobnim konfliktima koji iz toga neumitno proističu“, rekao je Aleksić.

Buresova je na kraju zaključila: „Ovaj prvi susret upravo bi trebalo da bude signal mnogim institucijama i subjektima, da je vaša Krovna organizacija sposobna da bude pouzdan partner na teritoriji čitave zemlje. Mi smo svesni da su fondovi kojima nesumnjivo imate pravo da se obratite za podršku necentralizovani i da ih treba sve kategorizovati, ali vas uveravamo da ćemo nama poznate instance na osnovu vašeg apela kontaktirati kako bi pronašli adekvatnog partnera u projektima i ostalim aktivnostima koje imaju za cilj održanje i dalji razvoj vašeg Saveza. Ne sumnjam da ćemo se ponovo okupiti i razmeniti iskustva dokle smo stigli u ovom sada već zajedničkom poduhvatu“, zaključila je Buresova.

Na kraju razgovora, predstavnici delegacije zvanično su uručili tekst Rezolucije uvaženim domaćinima, kao i svečane plakete Saveza sa posvetom koja govori o zahvalnosti Saveza, odnosno njegovih članova za doprinos integraciji u novu domovinu ljudi srpskog porekla, ali i njenom odnosu sa maticom na nivou dve države.

Kada je reč o postizanju ciljeva, kroz mogućnost ostvarivanja statusa autohtone grupe – Aleksić i Šidera su nakon sastanka izjavili:

„Rezolucija je usvojena pre svega iz razloga da se jasno kristališe mišljenje sagovornika i sudionika iz konferencija koje su joj prethodile. Njeno ostvarenje bi upravo značilo da nam posle toga i ispunjenja tačaka Rezolucije, sam status, po mišljenju brojnih učesnika pomenutih konferencija, ne donosi ništa više od onoga što već imamo ili nam je potrebno. Tema nacionalne manjine je mnogo puta načeta, ali naspram onih koji se tome nadaju tretirana na dva načina: na osnovu uslova okarakterisana kao teško ostvarljiva ili jednostavno nerelevantna za današnje društveno-političke prilike u Austriji i EU generalno. Takvi razgovori su nemogući bez aktivne participacije matične države, pa se poslednje godinu-dve u par navrata ta tema dodirnula pri susretima predstavnika Republike Srbije koji su odgovorni za saradnju sa dijasporom i tadašnjeg državnog sekretar za integraciju, a današnjeg ministra Sebastijana Kurca, i naravno, ne samo sa njim…

Procenivši situaciju, mi smo se odlučili da pričamo na tu temu sa onima kojima taj status treba nešto konkretno da doprinese, i zaključili sledeće: želimo da nam se da mogućnost da kao i svi ostali imamo pravo na izučavanje jezika u okviru autonomnog školskog sistema kao samostalan, srpski jezik. Težimo da se najzad otklone grube, ponekad i smešne procene koliko ljudi srpskog porekla u Austriji ima na jednostavan način prilikom sledećeg popisa u naredne 2 godine. Na kraju, ono što rade naša brojna udruženja širom Austrije je nešto čime se i ona kao država i mi, velikim delom njeni državljani, možemo pohvaliti – kao dobro integrisani, vreme je da se tim radom pozabave tematska ministarstva za kulturu i sport, su pomaci koje smo ostvarili sa Integracionim fondom i sličnim institucijama koje se bave suživotom svih migrantskih grupa. Rešenjem odnosno pokretanjem puteva i mehanizama da ostvarimo navedene tačke, bili smo još bliže optimalnom suživotu kojem smo mnogo doprineli, a eventualni status manjine bi bio još konkretnije razmotren, što na kraju krajeva ipak najviše zavisi od odnosa dve države. Tu naša kompetencija prestaje, ali dok se stvari ne konkretizuju bićemo sigurno zadovoljni da ovim putem ostvarimo pomak“, rekao je Zoran Aleksić, predsednik Saveza Srba Austrije i kao dalje korake u tom pravcu naveo:

„Očekujemo signale koji su nam obećani, a trudićemo se da naše komunikacione strukture naspram partnera koji će nam biti predočeni budu još jače i profesionalnije, kako bi što efikasnije sproveli ono što smo tražili. Dakle, okupićemo sve organizacije i pojedince koji su u stanju da pruže adekvatno učenje srpskog jezika kako bi znali sa koliko kadra, uključujući i postojeći u okviru tzv. „BHS“-a, raspolažemo. Na polju statistike, apelovaćemo na članstvo i javnost da koriste prilike da jasno navedu kojim se jezicima služe i kako se tačno zove njihova veroispovest, kako bi se obratila pažnja na te itekako bitne detalje. Projektni tim Saveza pomoći će pokrajinskim zajednicama da usvoje osnove projektnog rada, kako bi mogli na adekvatan način da budemo korisnici postojećih, ali i fondova koji će nam, nadajmo se, u bliskoj budućnosti biti dostupni. Ne smemo dozvoliti da budemo nespremni kada dočekamo implementaciju naših preporuka! Od Burgenlanda do Foralberga moramo imati sposobne sagovornike na svaku od ovih tema i to je naš najveći zadatak“.

„Najbitniji zaključi ovog prijema su iskazivanje poštovanja za doprinos srpske zajednice u Austriji, a posebno kroz strukture udruženja uopšte. Kao drugi i posebno bitan segment je to što smo iskoristili razgovor da popričamo o bitnim temama i pitanjima koja se tiču sugrađana srpskog  porekla u Austriji – od jezika pa do integracionih tema i ciljeva udruženja u okviru srpske zajednice širom zemlje. Bilo je veoma interesantno, naravno da uvek ima pitanja i potrebe za rešenjem. Naravno da znamo da u Austriji živi veliki broj Srba, da li sa ili bez državljanstva u principu i ne igra neku ulogu, jer već žive na ovim prostorijama generacijama unazad. U jednoj Evropi bez granica, ta tematika nema nekadašnji intenzitet, što dokazuje da su i primarne teme ovih razgovora bile kultura i suživot.  Bitno je da i austrijske institucije prepoznaju ili prihvate činjenicu da bosanski, hrvatski i srpski nije potrebno mešati i da su oni 3 sasvim samosvojna jezika. Mislim da tu moramo uložiti posebne napore da bi se ta percepcija stvorila, ali u to ne sumnjam – posebno nakon ovog  dobrog razgovora“, rekao je Andreas Šider nakon održanog sastanka.1 6 resize1 2 resize1 4 resize2 13 resize3 resize

“ZAVIČAJ” NA CEREMONIJI U BEČU, U SVEČANOJ SALI SAVEZNOG MINISTARSTVA ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJE I PRIVREDU PREDSEDNIK HAJNC FIŠER ODLIKOVAO GORDANU POPOVIĆ PROFESORA TEHNIČKOG FAKULTETA NAUČNICA DR GORDANA POPOVIĆ, DOBITNICA “ČASNOG KRSTA AUSTRIJE”

Ukazom predsednika Austrije, dr Hajnca Fišera, Dr Gordana Popović, srpska naučnica rodom iz Negotina dobitnik je “Časnog krsta države Austrije za nauku i umetnost”. Dr Gordana Popović, koja ima i austrijsko državljanstvo je prva srpkinja dobitnik ovog visokog priznanja ustanovljenog još 1887. godine. Reč je o najvećem odlikovanju Republike Austrije za naučna i umetnička dostignuća koje Austrija dodeljuje naučnicima i umetnicima iz zemlje i inostranstva koji su postigli izuzetne uspehe i visoku reputaciju u oblast kojom se bave.

U prisustvu visokih zvaničnika iz Austrije I Srbije, priznanje dr Gordani Popović,  visoko priznanje , na ceremoniji u Beču u svečanoj Sali Ministarstva uručio je vice-Kancelar Austrije i Savezni ministar za nauku, istraživanje i privredu dr Reinhold MITTERLEHNER. Dr Gordana (Tomislava)  Popović je izaslanik Austrije u Savetu za nauku i istraživanje Evropske Komisije u Briselu, profesor na Tehničkom fakultetu u Beču,

- Orden koji sam dobila je za mene velika čast ali i priznanje za veliki rad koji sam uložila kako bih uspesno realizovala svoje obaveze i opravdala poverenje koje mi je ukazano. Istovremeno najiskrenije zelim da istaknem, da je ovo priznanje i svim mojim izuzetnim saradnicima u timu sa kojima cu proslaviti dobijanje ovog visokog drzavnog priznanja Republike Austrije – istakla je dr Gordana Popović.

Svečanoj ceremoniji su prisustvovali visoki zvaničnici i Gordanini saradnici, među kojima bivši austrijski vicekancelar Erhard Busek, episkop austrijsko-švajcarski Andrej, prof. dr Viktor Nedović, pomoćnik ministra prosvete i nauke Republike Srbije, prof. dr. Miroslav Vesković, rektor Univerziteta Novi Sad, Pero Janković, ambasador Srbije u Beču, prof. dr Hajnrih Šmidinger predsednik Rektorske konferencije Austrije i Rektor Univerziteta Salcburg, prof. dr Sabine Sajdler , rektor Tehničkog Uiverziteta u Beču, kao i predsednici opština Negotin i Knjaževac Jovan Milovanović i Milan Đokić, u kojima je Gordana proglašena počasnom građankom.
Jovan Milovanović, predsednik Opštine Negotin izrazio je zadovoljstvo što je naša naučnica dobila ovo visoko priznanje, jer se, kako je naglasio, već svrstala u red najuglednijih Negotinaca i postala počasni građanin tog grada.

- Posebno smo joj zahvalni za sve što čini za naš grad, ne samo kao humanitarni radnik, već i time što dovodi poznate ljude i naučnike u Negotin koji mogu da učine mnogo za dobrobit naših građana - kazao je on.
Od 2010. Godine dr Gordana Popović zadužena je za koordinaciju tima za budžetiranje projekata u Evropskom Savetu za nauku i istraživanje u Briselu za program IDEAS (resor nauke I tehnologije). Budžet ovog programa je 7,5 milijardi evra i služi za finansiranje visokog naučnog istraživanja. U timu programa IDEAS angažovani su i dobitnici Nobelove nagrade za fiziku, hemiju, medicinu I ekonomiju. Bogatu radnu karijeru Dr Gordana Popović, nakon studija u Beogradu, započela je na Fakultetu elektrotehnike u Beču gde od 1992. Do 2002. radi kao predavač - istraživač, načelnik resora za Međunarodnu naučnočistraživačku saradnju i tehnološki transfer, šef grupe za ultraprecizne  tehnologije, a zatim I biomedicinske mikrotehnologije gde i dalje ima zvanje ASS profesor.
Dr Gordana Tomislava Popović, izaslanik Austrije u Savetu za nauku i istraživanje Evropske Komisije u Briselu, profesor na Tehničkom fakultetu u Beču, poreklom iz Negotina dobitnica je prestižne nagrade Austrije MIA za 2012. Godinu za oblast nauke i istraživanja. Nagradu MIA svake godine uoči 8. Marta, austrijska vlada i nacionalna televizija ORF dodeljuju za poseban doprinos u radu pripadnicama lepšeg pola koje nisu rođene Austrijanke.1 resizeIMG 1421 resizeIMG 1426 resizeIMG 1428 resizeIMG 1433 resizeIMG 1435 resizeIMG 1441 resizeIMG 1443 resizeIMG 1444 resizeIMG 1450 resizeIMG 1453 resizeIMG 1457 resizeIMG 1458 resizeIMG 1459 resizeIMG 1460 resizeIMG 1461 resizeIMG 1464 resizeIMG 1464 resizeIMG 1466 resizeIMG 1467 resizeIMG 1468 resizeIMG 1471 resizeIMG 1474 resizeIMG 1476 resizeIMG 1479 resizeIMG 1480 resizeIMG 1482 resizeIMG 1482 resizeIMG 1484 resizeIMG 1488 resizeIMG 1490 resizeIMG 1491 resizeIMG 1493 resizeWP 20141211 14 40 28 Pro resizeWP 20141211 14 41 41 Pro resizeWP 20141211 14 51 28 Pro resizeWP 20141211 14 52 07 Pro resizeWP 20141211 15 18 19 Pro resizeWP 20141211 16 15 32 Pro resize

BEČKA OPŠTINA OTAKRING KAO PRIMER DOBROG SUŽIVOTA

Posle sastanka sa sveštenikom novog pravoslavnog hrama na Otakringu Jovanom Alimpićem, predstavnici opštine Otakring predvođeni Francom Prokopom, pozvali su nedavno na sastanak i samog arhijerejskog namesnika, Preosvećenog Vladiku Andreja Čilerdžića, kako bi mu poželeli dobrodošlicu i razmotrili neophodne pojedinosti oko obnove hrama i svega gde opština sa svojim instrumentima može da doprinese.

Vladika je naglasio da je nakon dodeljivanja hrama na Otakringu i omogućavanja uslova za veliki broj vernika, ove i okolnih opština, jasno da crkvene vlasti i austrijsko društvo očekuju lojalnost i još intenzivniju inkluziju, kao signale zahvalnosti od strane srpske zajednice za ukazano poverenje.

“ Bogu hvala, već prilikom prve liturgije u novom hramu, kada sam se se nosio mišlju da otkažemo službe u ostalim hramovima u Beču kako bi iole ispunili novi Hram vernicima, uverio sam se u suprotno - sve crkve su bile pune! Dakle, srpski pravoslavci u Beču pokazuju želju da intenziviraju duhovni život, a i sveštenstvo u Beču je svojim pristupom, ličnim primerom i otvorenošću u velikoj meri tome doprinelo. Utoliko više mi je drago da ste odvojili vreme za ovaj razgovor, kako bi vam preneli svoju zahvalnost, kao i da shvatamo da je na nama odgovornost za dalje korake. Na ovaj način najbolje ćemo prikazati da želimo da budemo deo modernog društva u Beču i da na zvaničnom mestu možemo da diskutujemo o svim temama vezano za obnovu odn. odgovarajuće izmene hrama koji nam je dodeljen“ rekao je on.

„Država je otac, crkva je majka - to su za nas dve najbitnije osnove društva i mi želimo da zajedno sa svim ostalim brojnim religijama doprinesemo izgradnji svesti modernog čoveka da smo jedno i možemo zajedno. Ovaj Hram će biti svedok naše iskrenosti da želimo da stvorimo mesto sa kojim se svi, ne samo srpsko-pravoslavni građani Beča, mogu identifikovati - zaključio je Episkop Andrej.

Posebno je navedeno da SPC oseća ogromnu zahvalnost austrijskoj vladi kako zbog dodeljenih finansijskih sredstava, ali mogućnosti da sveštenici budu legalno zaposleni u Austriji - što ne bi bilo izvodljivo da im nije omogućeno da rade kao nastavnici veronauke. Dakle, u Austriji postoji jedan model koji na nivou EU može služiti za primer, što ću i navesti na sledećem sastanku sveštenstva tog nivoa - dodao je Vladika Andrej.

Predsednik opštine Otakring Franc Prokop naveo je da ovo dobar znak zajedničkog suživota i zadatak da svako od nas daje i pruža značajan doprinos u tom smislu. To je jedan generalna slika ne samo ove Opštine, nego i Beča uopšte. Sama 16. opština je vrlo kompleksna i pokriva deo od čuvenog „girtla“ pa sve do bečke šume (Wienerwald), i možemo se pohvaliti da su mnoge aktivnosti opštine u svim njenim delovima doprinele onom što danas Otakring, u smislu suživota i međusobnog razumevanja, čini. Uz pomenuti „girtl“ upravo smo omogućili izgradnju i vrlo prostornog trga. Čuvena pijaca „Brunenmarkt“ odn četvrt koja po njoj nosi ime, koja je pre 10-11 godina sasvim drugačije izgledala, u saradnji sa svim građanima i privrednicima opštine i nezavisno od njihovog porekla ili društvenog statusa, danas ima sasvim novo ruho što je predmet ponosa naših žitelja. To je dalo neophodne impulse za dalji razvoj glavnih ulica kao što je Otakringerštrase, a tome je doprinelo i restruktuiranje čuvene pivnica „Otakring“ u otvoren areal koji služi i za okupljanje građana, sa kapacitetom do 3500 posetilaca. Sve do dvorca „Wilhelminenberg“, gde organizujemo šetnje i Božićne pijace, postigli smo paletu ponudu i usluga koja u Beču ima svoje mesto. Ta klima je stvorena kako sa predstavnicama religijskih zajednica, tako i udruženja koja se bave kulturom i jednostavno svim predstavnicima udruženog delovanja. U tom smislu, moram da naglasim angažovanje naših saradnika i današnjih sagovornika Zorana Aleksića, inače predsednika krovne organizacije srpskih klubova u Austriji i opštinskog poslanika Tomasa Brandštetera. Dakle, raduje nas Vaš dolazak  i mi pružamo ruku saradnje, kako bi savladali brojne zadatke koje simbioza mnogo kultura i religija na jednom mestu može da postavi-zaključio je Prokop.

Zoran Aleksić se zahvalio na pozivu da prisustvuje ovom sastanku, ali i uopšte podršci i pozivu najvišeg predstavnika SPC u ovom delu Evrope:

Raduje me da su naši kontakti svrsishodni i da je prepoznato koliko doprinosimo opštem napretku našeg suživota. Bilo kao predsednik Saveza sa 70 udruženja  ili predstavnik najbrojnijeg udruženja u Beču koje je našlo svoje utočište upravo u ovoj opštini, ja nosim posebnu odgovornost. Posebno sam zadovolljan da je to upravo Otakring, gde smo naišli na veliko razumevanje i otvorenu saradnju. U tom smislu, želimo da podržimo i vaše napore i iskazane želje, da se raznolikost u suživot i dalje unapređuju. Posebno smo zadovoljni da je nov hram na Otakringu, jer znamo da u tom delu grada postoji veliki broj vernika, srpskih pravoslavaca, što se i u praksi pokazalo na prvoj održanoj, ali i svim sledećim liturgijama. Kako crkva, tako ni udruženja nisu u stanju da direktno okupe većinu ljudi kojima se tematski bave, ali je svakako moguće više ako se na tome zajedno radi. Mi se konstantno trudimo da uputimo signale crkvenim vlastima da su nekadašnja vremena sukoba interesa prošla i da tešnjoj saradnji ne stoji ništa na putu, te sam siguran da će kako sadašnjost, tako i bliska budućnost pokazati da će to biti od presudnog značaja na putu ka sabornosti kojoj težimo“ zaključio je Aleksić i dodao da će udruženja pokušati da samostalno organizuju darodavce u korist crkve, ali i dalje, kroz lično zalaganje pojedinaca, podsećajući da su on i Luka Marković, ispred referata socijaldemokratskog privrednog Saveza Beča pod nazivom „MI“ koji predvodi Darko Marković, predali skromnu pomoć na donatorskoj večeri pre nekoliko nedelja, što treba da bude primer i za mnoge druge interesne organizacije.

Opštinski poslanik Tomas Brandšteter izneo je da podrška religioznim strukturama nezavisno koje veroispovesti, a zbog same osnove socijaldemokratskog pokreta kojem pripada, nije stvar koja se bezuslovno podrazumeva, ali ima svoju težinu i da je doprinos takvih aktivnosti boljitku i razvoju nesumnjiv. U tom smislu, raduje ga i pozitivan odnos srpske pravoslavne crkve na tom putu i želja da se odnos gradi na sličnostima, dok se o razlikama diskutuje i nalazi forma suživota.

Otac Jovan Alimpić, koji je dragoceno iskustvo u izgradnji hrama bukvalno od temelja stekao u Salfeldenu (pokrajina Salcburg),  imaće veliku odgovornost da kooordinira nimalo jednostavne građevinske izmene sa vlastima u vezi dozvola, izvrsiocima na terenu i donatorima bez kojih to neće biti moguće. Tokom daljeg razgovora, otac Jovan  izneo je konkretne planove u pogledu građevinskih izmena, a gospođa arhitekt Verena Merkel, koja je zadužena za koordinaciju suživota i infrastrukture grada Beča, obećala je punu saradnju tokom tog procesa.

Na kraju razgovora, predsednik Prokop i Vladika Andrej razmenili su poklone na uspomenu na ovaj susret.Svi resizeDonacija Luka i ja resizeIMG 6138 resizeIMG 6141 resizeIMG 6145 resizeIMG 6151 resizePoklon resize

SREĆNI PRAZNICI I SVE NAJLEPŠE U 2015. GODINI

SPOE-Inserat Weihnachten 2014-A5 quer-DRUCK-0412 001 copy