Nedelja17.12.2017

Back Vi ste ovde: Home Dešavanja u dijaspori

BEČ - OD 11. DO 24. MARTA ODRŽAVAJU SE IZBORI ZA RADNIČKU KOMORU - VAŠ GLAS ZA ZAJEDNIČKO BOLJE SUTRA

Veoma je bitno da na predstojećim izborima za Radničku komoru (AK) izađe što veći broj glasača, jer time osnažuju glas ove organizacije prema vladi i privredi, ukazuje predsednik AK Rudolf Kaske.

On je, podsećajući da se izbori održavaju od 11. do 24. marta, objasnio da nije nebitno ko sedi u AK i ko zastupa ovu organizaciju, koja brani prava zaposlenih.

Kaske je ukazao da je na prošlim izborima izlaznost iznosila svega 41 odsto, a da je želja da ona ovaj put bude veća. S tim u vezi je podsetio da je AK u 2012. uspela da vodi 11. 000 sudskih sporova u korist zaposlenih, te da se bavi i zaštitom potrošača, rekavši da AK obavi oko 50. 000 savetovanja godišnje.

To sve je moguće samo ako postoji dobro funksionišuća AK, zbog čega je bitno da što više ljudi izađe na izbore, kako bi ojačali svoje funkcionere koji ih zastupaju.

Inače, prema procenama AK u Beču ima oko 112. 000 osoba sa pravom glasa poreklom sa prostora bivše Jugoslavije, što je značajan broj imajući u vidu da oko 690.000 lica ima pravo glasa.

Inače Kaske se nalazi 10 meseci na mestu šefa AK, a od tada je imao tri težišta - zaposlenje, obrazovanje i stanovanje. Prema njegovim rečima ispostavilo se da su to bila ispravna težišta. AK se, kako je naglasio, zalaže da stanovanje mora biti jeftinije.

Ova tema je veoma važna za sve grupe stanovništva, jer je proteklih godina stanovanje postalo sve skuplje. Mnogima polovina plate ode na stanovanje, hranu i lične potrebštine, što je dramatično za mnoge. S tim u vezi je ukazao da je su u predizbornoj kampanji partije isticale temu stanovanja, ali da je posle izbora gotovo nestala, te u koalicionom sporazumu ovo pitanje nije jasno formulisano, a ujedno i bez rokova za rešavanje.

Kaske je rekao da problem u vezi stanovanja posebno pogađa i osobe migrantskog porekla. Inače u vezi stanovanja AK je pokrenula akciju, traŽeći podršku što većeg broja građana, a ta akcija, kako je ukazao Kaske nije predizborna, već će trajati i posle glasanja. AK zahteva da se, posebno kada je reč o staroj gradnji, ograniče kirije, i da to mora ući u zakon.

Takođe je ocenio da je potrebno više stanogradnje u Beču, jer broj Bečlija stalno raste, i to za više od 170. 000 u poslednjih deset godina. S tim u vezi je konstatovao da je potrebno više socijalne gradnje, kako bi se potraŽnja pokrila. Potrebno je, kazao je Kaske, 10. 000 stanova godišnje, od kojih 8. 000 finansirano iz podsticajnih fondova, a trenutno se gradi svega 6. 000 godišnje.

On je dalje rekao da se sredstva, koja zaposleni, ali i poslodavci uplaćuju na osnovu doprinosa za stanogradnju, moraju trošiti isključivo u te svrhe, ili se treba ukinuti isti namet. Isto tako šef AK je ukazao da postoji i problem ograničenih ugovora kod privatnih stanova u starogradnji. Prema njegovim rečima treba ukinuti ograničene ugovore, jer njih stanodavci koriste često samo za ucenjivanje stanara i povećanje kirije.

Takođe se izajsnio za određivanje naplate provizije posrednika za nekretnine od stanodavaca, a ne stanara. Pord toga AK zahteva i jasna pravila ko je nadležan za održavanej stana i svega što je u njemu.

Kada je reč o radnim mestima Kaske je kazao da se AK bori za smanjenje nezaposlenosti, dodajući da bi nova radna mesta mogla biti otvorena forsiranjem izgradnje socijalnih stanova.

Dalje je kazao da je neophodno da se spreči iseljavanje industrije iz Beča i ulaže u nova radna mesta u oblasti istraživanja i novih tehnologija.

Kaske je naglasio da je neophodno uvesti i bonus - malus sistem za preduzeća u vezi zapošlkavanja starijih osoba, jer radni vek je sve duži, a malo preduzeća je spremno da zapošljava lica starija od 50 godina. AK se, kako je objasnio, zalaže i za priznavanje kvalifikacija migranata stečenih u inostranstvu, kako bi radili posao za koji su obučeni.

Kada je reč o obrazovanju Kaske je rekao da je neophodno da se rasterete roditelji i da deca treba da uče u školama, bez potrebe za dopunskim časovima. Izdaci za dopunske časove iznose 100 miliona evra, ukazao je on. Nemaju svi roditelji novaz za to, te je zbog toga vaŽno da se sve uči u školama, a ne preko dopunskih časova.

"Neophodan je paket mera kojim bi sva deca jednako imala dobre šanse za budućnost", zatražio je on.

S tim u vezi je rekao da privreda često zna da ukazuje da nema dovoljno stručne radne snage u Austriji, a istovremeno je u poslednjih pet godina za 20 odsto opao broj obučenih mladih ljudi.

IMG 9564 resizeIMG 9561 resizeIMG 9557 resizeIMG 9563 resizeIMG 9550 resize

KANDIDAT ZAJEDNICE SRBA TIROL ZA IZBORE U RADNIČKOJ KOMORI - OLIVER RANISAVLJEVIĆ

KLIKNIOLIVER

STEVAN SINĐELIĆ, VUK KARADŽIĆ I STEVAN MOKRANJAC ZABLISTALI U SALCBURGU

Naši ljudi koji žive i rade u Salcburgu nedavno su bili u prilici da uživaju u sjajnim nastupima srpskih folkloraša. Čak 600 gledalaca došlo je u Wallerseehalle Henndorf na godisnji koncert da vide pored odlične folkoraše domaćina  „Sinđelića“ i goste iz Švajcarske, „Vuk Karadžić“ iz Roršaha i evropske šampione KUD „Stevan Mokranjac“ iz Beča.

KUD „Vuk Karadžić“ iz Roršaha, osnovano je 1992. godine, društvo broji 140 članova u četiri različita ansambla. Učesnici su na švajcarskim i evropskim smotrama, a 2006. proglašeni su za najbolje društvo u Evropi.

„Stevan Mokranjac“ je aktuelni prvak Evrope i u vrhunskoj formi. Iako slave tek 15 godina, vitrine su im prepune priznanja i pehara.

Nizale su se koreografije, Igre iz Gornje Pčinje i Vranjsko Polje u izvođenju, igrača iz Salcburga, pa Igre iz Bosilegradskog krajišta i Nunta in Isakova u izvođenju „Vuka Karađića“, te „Igre iz okoline Beograda , Igre iz Radujevca i Igre iz Binačke Morave nenadmašnih mokranjčevih sledbenika lepote i igre iz Beča.

Sve goste je prvo pozdravio Predrag Pitulić, predsednik „Stevana Sinđelića, koji se posebno zahvalio igračima, roditeljima i prijateljimaa kluba koji su uvek biliuz njih da pomognu.

Sigfried Pichler predsednik Radnicke komore Salcburga uz "dobro veče" na srpskom jeziku, uputio je reči pune podrške za budući rad „Sinđelića“, pohvalivši njihove dosadašnje aktivnosti. Zahvalio se što je pozvan na manifestaciju, rekao da voli da gleda srpske folkloraše i poželeo svima lepo veče i pozdravio sve goste.

Priredbi je prisustvovala i Đuja Bećirević-Tešanovi član predsedništva Radničke komore Salcburga.
Nakon nastupa folkloraša počelo je druženje koje je uz Jecu Virus i Peđu trajalo do rane zore.

Fotografije Dragan Kračunović

Mokranjac 06 resizeMokranjac 01 resizeMokranjac 03 resizeMokranjac 04 resizeMokranjac 06 resizeMokranjac 07 resizeMokranjac 2 resizeMokranjac 3 resizeMokranjac 4 resizeMokranjac 5 resizeMokranjac 22 resizeMokranjac resizeRosah 01  resizeRosah 02 resizeRosah 03 resizeRosah 3 resizeRosah resizeSindjelic 01 resizeSindjelic 02 resizeSindjelic 03 resizeSindjelic 04 resizeSindjelic 05 resizeSindjelic 06 resizeSindjelic 06 resizeSindjelic 2 resizeSindjelic resize

"BAMBIĆI" UČESTVOVALI U OBARANJU REKORDA

ab121802bab121802cDruga bečka opština bila je u nedelju poprište jednog nesvakidašnjeg događaja - zvanično najjači čovek u Austriji Franc Milner iz Salcburga upustio se u obaranje svog 16-og po redu svetskog rekorda.
Naime, on je naumio da samo svojom snagom pokrene 43 tona težak tramvaj i to čitavih 8 metara, da bi postigao novi svetski rekord.
U organizaciji gradskog javnog preduzeća za prevoz putnika u Beču "Viner Linien" veliki broj znatiželjnih, ali i predstavnika medija, okupio su u ulici Hajneštrase, gde je sa Pratera došao tramvaj na kojem je stajao natpis "Santa Rok".
U njemu, ni manje ni više nego najmlađi članovi kulturno-sportskog društva "Bambi" iz Beča. I to ne slučajno. "Pre dve nedelje, na našu adresu stigao je poziv i ponuda da okupimo 50-ak najmlađih i budemo deo ovog nesvakidašnjeg, ali medijski izuzetno propraćenog performansa", kazao je predsednik Bambija Milan Popović.

"Na naše iznenađenje, poziv je usledio od organizatora i na osnovu utiska koji su dobili gledajući naše nastupe na tradicionalnom okupljanju udruženja opštine Otakring, gde je slobodnom procenom zaključeno da imamo veliki broj članova školskog uzrasta. Bez oklevanja, ponudili smo roditeljima da iskoristimo ovu jedinstvenu šansu i nismo se pokajali. Osećaj je bio predivan", dalje navodi direktor "Bambija" Zoran Aleksić.

"Ukrcali smo se na Prateru, i u čitavom tramvaju bili smo samo mi. Prvo nas je posetio snagator Franc, sve vreme se slikajući i šaleći sa decom i roditeljima, a zatim su nam se pridružili zamenik gradonačelnika Beča Renata Brauner i direktor Viner Linien Eduard Vinter. Uz mnoštvo novinara najpoznatijih štampanih i elektronskih glasila Beča i Austrije, tokom kraće vožnje razmenili smo informacije. Zamenik gradonačelnika bila je vrlo zainteresovana za aktivnosti "Bambija" i dala visoku ocenu odmerenom i lepršavom ponašanju naše "ekspedicije". Čak šta više, Milner je dopustio da i roditelji ostanu u tramvaju, što smo spremno dočekali i iznutra bili svedoci neverovatnog uspeha ovog simpatičnog snagatora. Nakon podviga, organizator je deci podelio poklon pakete gradskog prevoznika, a učesnici su se složili da je ovaj potez odgovornih jedan od najboljih dokaza uspešne inkluzije migrantskih udruženja u svakodnevnicu bečke medijske scene. Ovaj događaj ostaće dugo u sećanju naših "Bambića" i njihovih rodtelja, kao pasivnih, ali itekako bitnih saučesnika u postavljanju jednog pravog svetskog rekorda", navode članovi rukovodstva popularnog "Bambija".ab121802a

КОНФЕРЕНЦИЈА СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ У СРЕДЊОЈ ЕВРОПИ

На тродневној коференцији српске дијаспоре у Средњој Европи, која је одржана је у Прагу од 28. до 30. новембра, разматрани су статус Срба, учење српског језика, статус српских школа и очување идентитета и традиције Срба.

- Стутус националне мањине Срби уживају у Чешкој Републици, Словачкој Републици, Румунији и Мађарској. У Немачкој, Аустрији, Швајцарској и Републици Словенији, Срби немају тај статус, што им у многим сегментима живота отежава остваривање колективних права. Користећи искуства Срба из земаља где су та права остварена, одлучено је да се предузму заједнички кораци који ће водити решавању овог питања.

- Очување српског језика и писма у земљама Средње Европе одвија се на више начина: путем допунских школа које организује Република Србија, приватних школа и две српске гимназије у Темишвару и Будимпешти, као део румунског односно мађарског школског система. Констатовано је да најбоље организована настава постоји у Румунији и Мађарској, док је допунска настава најбоље организована у Швајцарској, а спорадично, упркос великим потребама, у Немачкој. У Чешкој, Словачкој, Словенији и Аустрији не постоје званичне школе за учење српског језика. Установљено је да су недостатак наставног кадра, адекватно и правовремено финансирање школа и редовно обезбеђивање уџбеника, проблеми које што брже треба решити. Одлучено је да се тражи достављање буквара и других наставних средстава за српске ђаке у Швајцарској и у другим земљама где постоји потреба.

- Једногласно је оцењено да неговање српске традиције и очување идентита представљају приоритет српских заједница у државама Средње Европе, у чему је помоћ матице неопходна.

- Указана је потреба да се размена идеја и информација започета на овој конференцији, настави и електронском комуникацијом. У циљу одржавања континуитета ове конференције, учесници су предложили организовање скупа о медијима у Средњој Европи.

- Учесници конференције указали су на важност укључивања званичних институција Републике Србије у решавању положаја Срба у Средњој Европи.

Учествовали су представници осам европских земаља: Драган Станојевић из Украјине, председник Скупштине дијаспоре, Звонимир Јовановић из Швајцарске, потпредседник Скупштине дијаспоре и делегати: Маринко Марков, Огњан Крстић, Рајко Корнеа из Румуније, Никола Тодоровић и Раде Бакрачевић, представници из Словеније, Зоран Алексић из Аустрије, Драган Јаковљевић из Мађарске, Ђуро Плавшић и Миодраг Крецуљ из Немачке, Бранка Кубеш, Раде Луковић и Ратко Шкорић из Чешке, Стане Рибич и Матеа Буцало из Словачке и као почасни члан Милутин Мићовић, делегат Скупштине дијаспоре за Црну Гору.

Конференцији су, поред делегата Скуппштине дијаспоре, присуствовали и Маја Митровић, амбасадор Србије у Чешкој Републици, Вукман Кривокућа, помоћник директора Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, Звонко Шошевић, саветник Канцеларије, Владимир Скалски, потпредседник Светског савеза Словака, Здењек Опатшрил, представник Чешко-моравског словенског савеза и Михал Дзјуба, представник Свекозачког савеза чешких земаља из Словачке.

Забавни програм приредио је ансамбл руских козака.konferencija-u-pragudragan-stanojevic-konferencija-u-praguruski-kozaci