Nedelja22.10.2017

Back Vi ste ovde: Home Dešavanja u dijaspori

OSMOMARTOVSKO DRUŽENJE NAŠIH LJUDI U DANSKOJ

Srpsko udruženje „Balkan“ iz Frederiksverka u Danskoj organizovalo je proslavu Dana žena, o kojoj će svi koji su bili dugo pričati. Predsednik Stojanović Đorđe i članovi uprave potrudili su se da sve bude u najboljem redu, uz veliku pomoć članica Udruženja.

Potrudili su se prvo za dobro raspoloženje i u goste su pozvali pevača Mileta Radukanovića Crnog iz Grabovice, koji inače živi i peva u Beču. Violinu je svirala Violeta Marinović izuzetan mladi talenat, uz pratnju orkestra na čelu sa Božurom Nenićem, bratom poznatog harmonikaša Lela Niku.

Bilo je oko 100 gostiju u prepunoj sali Iltornvej.

Došli su i gosti iz Hileroda, među kojima su bili članovi Dansko srpskog udruženja „Timok 98“ Vesna i Ratomir Ilić , Dana i Ljubomir Gušatović, Mila i Đorđe Paunović, Slobodanka i Slobodan Čobanović i Gordana i Dragoslav Popović, koji su za „Vesti“ rekli da su se izvanredno proveli.

Za večeru  na  “švedskom stolu” od srpskog materijala, našla se izvanredna prasetina, raznovrsne salate, a za desert dvadesetak vrsta kolača i torti koje su pripremile članice kluba. Najboljoj je dodeljena prigodna nagrada , skupoceni ručni časovnik.

Veselje je trajalo do četiri sata izjutra.Gosti iz Hileroda Timok 98 2Gosti iz Hileroda Timok 98 1Gosti iz Hileroda Timok 98 3Gosti iz Hileroda Timok 98 4Gosti iz Hileroda Timok 98 4Gosti iz Hileroda Timok 98 5

PODVRŠĆANSKO VEČE U BEČU - PROMOCIJA KNJIGE „PODVRŠKA, KROZ ISTORIJU“

Kulturno udruženje Srba koji žive i rade u Beču „Podvrška“, najvećeg naselja na području opštine Kladovo. priredili su početkom marta tradicionalno „Podvršćansko veće“. 

„Grand sala“ u Beču je bila tesna da primi sve zainteresovana koji su želeli da prisustvuju okupljanju i veselju. Ove godine je program  bio specifičan, jer su se svi potrudili da obezbede uslove da se na tom skupu, pored tradicionalnog muzičkog programa, priredi i promocija monografije pod nazivom „Podvrška kroz istoriju“ koju je napisao Saša Gerginić iz Podvrške.

Sve je krenulo od inspirativne ideje mladog Momira Tabakovića iz Podvrške, koji živi i radi u Beču, koji je pokrenuo inicijativu da se što više podvršćana angažuju oko priprema za pisanje monografije koja bi zabeležila od zaborava sve bitne činjenice od nastanka, preko razvoja i današnjeg bitisanja sela koje se nalazi ispod dve Čuke. Uz pomoć svojih drugara entuzijasta, mesne zajednice Podvrška, prikupljen je bogat foto-dokumentacioni materijal koji je u pisanoj reči sažeto predstavio Saša Gerginić. U radu su korišćeni izvori iz raznih arhiva u Kladovu, Negotinu, Zaječaru i Beogradu. Kroz veliki period od nastanka sela i kasnije njegovog razvitka, postoje mnogo informacija, fotografija i priča, koje daju upečatljivu i impozantnu istorijsku sliku.

Knjiga započinje hronologijom sela od drugog veka nove ere kada su Iliri osvojili naselje Vicanovo u podnožju Velike Čuke kraj Podvrške, preko rimskog i turskog perioda, pa sve do današnjih dana.

Promotivno svečanom skupu i promociji knjige u Grand Sali u Beču, prisustvovalo je oko 300 osoba i tri generacije koje potiču sa prostora opštine Kladovo, koje sada žive i rade u dijaspori. Od baka i deka, preko svoje dece koja imaju svoju decu, bili su zastupljeni meštani skoro iz svih naselja opštine Kladovo, a najbrojniji su bili iz Podvrške.

Na promociji monografije „Podvrška, kroz istoriju“ govorili su autor monografije Saša Gerginić, u ime izdavača Žaklina Nikolić direktorka Biblioteke „Centar za kulturu“ Kladovo,

i inicijator štampanja monografije Momir Tabaković.

Knjiga će biti promovisana aprila meseca i u Podvrškoj.

Nakon promocije, nastavljeno je druženje uz orkestar Ljubiše Božinovića u kojem su pored Žive Dinulovića, Slobodana Domačinovića i Ljubice Boldeskić, nastupili još mnogobrojni vrsni muzičari.

 

ZANIMLJIVOSTI O SELU

 

Selo Podvrškase nalazi pod vrhom Velike i Male Čuke, koje dominiraju Ključem, pa je svoje ime i dobilo zbog svog položaja „pod vrhom“. Na Velikoj Čuki se nalaze ostaci nekadašnjeg rimskog grada, ali se za samo selo ne zna pouzdano kada je zasnovano – ono što podaci govore je da je nekada bilo na mestu koje se zove Selište. Poreklo današnjeg stanovništva je takodje nepoznato, ali se po predanju zna da su im preci najpre bili povratnici iz Vlaške, a kasnije se u selo doseljavaju stanovnici iz više mesta Timočke krajine i drugih delova Srbije. Na austrijskim mapama selo je zabeleženo 1723. godine, 1864. je imalo 56 kuća, dve godine kasnije 112, a 1924. – 254 kuća.

Podvrška sa podacima nakon popisa stanovništva iz 2012. godine beleži stalno naseljena 1.003 stanovnika i 567 domova. 516 stanovnika se vode u inostranstvu, ali je realna procena da ih ima mnogo više.

 

Fotografije; Zoran BrčerevićGerginiđ i Tabaković sa Žaklinom Nikolić direktorom doma kulture u Kladovu 22-214 resize2-300 resize1621690 627012104046297 1377392640 n resize1901176 625664544181053 1680025334 n resizeIMG 7489 resizeIMG 7557 resizeMomir Tabakovic resizeporodica belonic resizeSasa Gerginic autor knjige resize

POVOODM DANA DRŽAVNOSTI U GENERALNOM KONZULATU U SALCBURGU UPRILIČEN PRIJEM

U Generalnom konzulatu Republike Srbije u Salcburgru upriličen je prijem povodom Dana državnosti, 15. februara, kada je donešen prvi Ustav, poznatiji kao Sretenjski. Generalni konzul Vladimir Novaković goste je čekao na ulazu u konzulat, koji se nalazi u ulici Salmozer Hauprštrase 99 u Mocartovog gradu.

Generalni konzul Vladmir Novaković je posle intoniranja srpske himne "Bože pravde", prisutne podsetio zašto je 1804. godina odnosno Sretenje važno za našu zemlju . Tada je donešen prvi srpski Ustav, koji ima nemerljiv vrednost u našoj istoriji istakao je Novaković. On je dodao da je ove godine i desetogodišnjica progona Srba sa Kosova i Metohije, koji su 17. marta 2004. godine pred najezdom podivljalih Albanaca spašavali živote i napustili vekovna ognjšta i svoje kuće. Naglasio je da je ovo godina u kojoj se navršava 100 godina od izbijanja Prvog svetskog rata, sa nadom da se Sarajvski atentat ne može svrstati u glavne razloge njegovog izbijanja

Čini se da odavno nije došao toliki broj zvanica, iako je bio radni dan. Brojni gosti stigli su iz samog grada Salcburga, među kojima između ostalih zamenik gradonačelnika, predsednik gradske Skupštine, policijskog i kulturnog sektora, Marko Jestratijević kandidat Socilajdemokratske partije na lokalnim izborima 9. marta,  Radničke komore Salcburga i brojnih drugih institucija.

Nisu izostali ni predstavnici naše crkve, udruženja, klubova, privrednika...Između ostalog Iz Linca su došli sveštenik Ljubisav Adžić, umesto protjereja Dragana Mićića, kao i predsednik Zajednice srpskih klubova Gornje Austrije, Neđo Nikolić. Iz Inzbruka predstavnici Srpske pravoslavne Omladine SPO(J)I, kao i sveštenik parohije u Kufštajnu Aleksandar Stolić. Bio je tu i Gojko Ostojić sveštenik hrama u Salfeldenu. Ispred kluba Knez Lazar iz Gmundena Dragiša Vadiljević, predstavnici srpskih udruženja iz Salcburga SKSZ i Opanak...

Zanimljivo je da je još 1930 godine Srbija odnosno tadašnja Kraljevina Jugoslavija imala konzula u Salcburgu. Gosti su na prijemu imali mogućnost da vide ukaz, napisan na ćirilici, u kojem je pomenute godine Kralj Aleksandar I imenovao gospodina Aleksandara Roberta Milana za počasnog konzula Kraljevine Jugoslavije u Mocarovom gradu.

Prijem u našem konzulatu je bila i prilika da se promoviše i dao naših proizvoda. Uz tradicionalna jela poput pita, svinjskog pečenja, ćevapa, gosti su uživali u nekoliko vrsta vina iz Srbija. Zahvaljujući angažovanju predstavnika Udruženja privrednika Tirola Saiupt na čelu sa Aleksandrom Mihailovićem gosti su su mogli da probaju vina čuvenoig Navipa iz Kruševca.SLIKA B Genrlani konzul Vladimir Novaković primio je brojen goste resizeSLIKA A Ukaz Aleksandra Prvog za imenovanje počasnog konzula u Salcburgu resizeSLIKA C Genelrani konzul Vladimir Novaković se zahvalio gostima na dolasku  resizeSLIKA D Ćevapi su bili najtraženiji  resizeSLIKA E Marko Jestratijević prva s desnasa sveštnicima Ljubomirom Adžićem Gojkom Ostojićem i Aleksandrom Stolićem  resize

U ORGANIZACIJI „NIKOLE TESLE“ SRBI U LINCU 8. MART SLAVILI U GRADSKOJ SKUPŠTINI

U sali nove gradske skupštine u Lincu, tražila se stolica više, na proslavi 8. marta, u organizaciji srpskog kluba "Nikola Tesla".

Ana Martinčević, se u ima grada Linca i prvog čoveka, Klausa Lugera obratila brojnim gostima. Damama je čestitala međunarodni praznik, 8. mart i poželela im pre svega mnogo sreće ali i više prava. Ona je prenela čestitke i pozdrave gradonačelnika Linca, koji je bio sprečen da lično uveliča proslavu u novoj gradskoj skupštini.

Prednjačile su naravno dame, a za nezaboravnu proslavu na samoj obali Dunava, se pobrinula pevačica narodne muzike Stojanka Bodiroža, poznatija kao Ćana. Pevala je do kasno u noć pred oduševljenom publikom, koja je pre zakazanog vremena stigla u salu koja ima više od 300 mesta za sedenje. Bilo je dosta onih koji su stojeći i u igri proveli celu zabavu, na kojoj je prema slobodnoj proceni bilo više od 500 duša.

Pošto joj je predsednik kluba Radenko Drinić poželeo dobrodošlicu i uručio buket cveća, popularna pevačica nije štedela grlo. Pozdravila je prisutne, posebno pripadnice lepšeg pola i poželela im, pre svega mnogo zdravlja i sreće. Latila se zatim pesme, odmah pozvala da svi ustanu. Oduševljena publika je bez oklevanja reagovala, praktično da igra i pesma do kraja višesatne zabave nije prestajala.398298 031213c1 origh398299 031213c2 origh398300 031213c3 origh398301 031213c4 origh

PRОSVЈЕTINА „ŠKОLА SRPSKОG ЈЕZIKА“ U BЕČU

Školica1

Јеdаn оd nајvаžniјih priоritеtа SKPD Prоsvјеtа Аustriја је оčuvаnjе i nеgоvаnjе srpskоg јеzikа i ćiriličnоg pismа. Pоznаvаnjе mаtеrnjеg јеzikа је klјučni sеgmеnt u оčuvаnju srpskоg nаciоnаlnоg i kulturnоg idеntitеtа svudа u rаsејаnju, а zа Društvо pоsеbnо znаčајnо u Bеču i Аustriјi.

Cilј prојеktа „Škоlа srpskоg јеzikа“  је mоtivisаti srpsku i drugu dеcu kоја živе u Bеču i pružiti im priliku dа učе i nеguјu srpski јеzik i kulturu, kаkо bi kоd njih sаčuvаli i pоvеćаli оsеćај nаciоnаlnе pripаdnоsti i vеzu sа mаticоm, kао i јаčаnjе svеsti о svоm nаciоnаlnоm i kulturnоm idеntitеtu.

Nаstаvu nа srpskоm јеziku rеаlizuјu prоfеsоri srpskоg јеzikа, kојi  imајu pеdаgоškо оbrаzоvаnjе i iskustvо u rаdu sа učеnicimа.

Inаčе u Аustriјi nеmа srpskih dоpunskih škоlа, pа је nаstаvа nа mаtеrnjеm  sаstаvni dео аustriјskоg škоlskоg sistеmа, аli sаmо kао izbоrni, nеfоrmаlni prеdmеt. Srpski, bоšnjаčki i hrvаtski јеzik, kаkо gа оvdе zоvu: „BHS“ sе u аustriјskim оsnоvnim škоlаmа učе kао јеdаn јеzik. Та nаstаvа је nеdоvоlјnа, nеоbаvеznа, а pоhаđа је prеmаlо dеcе.

Imајući u vidu činjеnicu dа оgrоmаn brој Srbа živi u Bеču (pо nеkim prоcеnаmа prеkо 150 hilјаdа), nаmеćе sе pоtrеbа fоrmirаnjа srpskе škоlе u kојој bi sе srpski јеzik prеdаvао kао pоsеbаn јеzik.

Sprоvоđеnjе prојеktа „Škоlа nа srpskоm јеziku“ је vеć оtpоčеlо prоšlе gоdinе. Prојеkt је urаđеn u sаrаdnji sа Vlаdоm Rеpublikе Srbiје i sufinаnsirаn је оd Kаncеlаriје Vlаdе zа sаrаdnju sа diјаspоrоm i Srbimа u rеgiоnu. Nаstаvа sе zа sаdа rеаlizuје u prоstоriјаmа Hrаmа Svеtоg Sаvе u Bеču. Оrgаnizаciјu, priprеmu, nаbаvku pоtrеbnih nаstаvnih učilа, udžbеnikа i priručnikа, izrаdu didаktičkо-mеtоdičkih mаtеriјаlа, kооrdinirајu stručnjаci Prоsvјеtе.

Та vrstа pоmоći  SPC u Bеču, kао i mаticе, mnоgо znаči Društvu, аli  i svimа kојi učеstvuјu u prојеktu. Оsim tоgа, rоditеlјi snаžnо pоdržаvајu škоlu, zа kојu vlаdа vеlikо intеrеsоvаnjе.Оd svеgа nајvišе prоfitirајu nаšа dеcа, kоја nајzаd mоgu dа sе sа lеpоtаmа svоg јеzikа susrеću i u škоli, а nе sаmо u pоrоdici ili pri rеtkim pоsеtаmа dоmоvini.