Subota19.08.2017

Back Vi ste ovde: Home Dešavanja u dijaspori DELEGACIJA SAVEZA SRBA AUSTRIJE U SAVEZNOM PARLAMENTU

DELEGACIJA SAVEZA SRBA AUSTRIJE U SAVEZNOM PARLAMENTU

1 6 resize
1 2 resize
1 4 resize
2 13 resize
3 resize

Trideset pet godina postojanja Saveza Srba Austrije obeleženo je svečanim prijemom u Saveznom Parlamentu Austrije. Tom prilikom uručen je tekst Rezolucije Srba u Austriji iz 2013. godine i plakete zahvalnosti. Delegaciju Srba predvođenu Zoranom Aleksićem, predsednikom Saveza, dočekali su predsednica  Parlamenta Doris Bures i predsednik parlamentarne grupe prijateljstva Austrija – Srbija Andreas Šider

Prilikom proslave 30-godišnjeg jubileja 2009. godine, prijem kod predsednika Republike Austrije dr Hajnca Fišera, bio je jedno od najvećih priznanja za rad Saveza Srba Austrije. Ovom prilikom, 35. godina postojanja obeležena je, upravo na molbu predsednika Fišera, svečanim prijemom u Saveznom parlamentu Austrije koji do sada, po rečima sagovornika, nikada nije bio upriličen, ni sa jednom krovnom organizacijom migrantsko-etničke orijentacije.

Delegaciju Saveza Srba u Austriji, sastavljenu od predsednika svih pokrajinskih zajednica i predvođenu predsednikom Saveza Zoranom Aleksićem, primili su predsednica Parlamenta Doris Bures i predsednik kluba socijaldemokrata, savezni poslanik i predsednik parlamentarne grupe prijateljstva Austrija – Srbija, Andreas Šider. Cilj prijema bio je, po rečima Buresove, pored signala javnosti i institucijama da je Savez i priznat i prepoznat kao Krovna organizacije srpskih udruženja širom Austrije, i otvoren razgovor na temu srpske zajednice. Naime, predsedništvo Saveza se potrudilo da razgovor sa najvišim predstavnicima zakonodavne vlasti Savezne države pored sve simbolike jubileja, iskoristi za razmenu informacija po pitanju tema koji već duži niz godina imaju konstantnu društveno-političku težinu u našem miljeu.

Rezolucija Srba u Austriji, usvojena 07. juna 2013. godine u Beču, kao skup preporuka za bolji suživot i sprečavanje asimilacije, bila je prosleđena organizacijama i institucijama širom zemlje, ali se pokazalo da je želja za obradom tačaka i razgovorom na tu temu na ovako visokom mestu očigledno bila obostrana i do sada najbolja šansa da se izazove željeni efekat.

„ Doprinos srpske zajednice razvoju moderne austrijske države je nakon 50 godina, od dolaska prvih radnika na privremeni rad pa do danas, itekako značajan i mi iskreno znamo to da cenimo“, naglasila je Buresova.

„Utoliko više nam je drago da imamo mogućnost da upravo sa vama koji predvodite pokrajinske krovne organizacije nekadašnjih radnika i radnica i zajedno koordinirate aktivnosti danas već velikog broja Austrijanaca srpskog porekla, popričamo na sve teme do kojih je vašoj zajednici stalo“, rekla je Buresova.

Predstavljajući svakog predsednika pokrajinske Zajednice srpskih klubova ponaosob, redom su se obratili: Boban Đurić (Forarlberg), Gostimir Marić (Tirol), Vladimir Spasojević (Gornja Austrija), Marko Orašanin (Štajerska), Bojan Glišić (Koruška), Ranka Savić - Čergić (Donja Austrija), Dragan Arsić (Salcburg) i Borislav Kapetanović (Beč). Nakon njihovog izlaganja o broju klubova i članova koji okupljaju, kao i od kada postoje, predsednik Saveza Zoran Aleksić se zahvalio na ukazanoj časti i konkretno uveo u iznošenje segmenata u kojima je većina članova i učesnika konferencija videla potrebu pomaka.

„Ovde se ne postavlja pitanje zahteva ili žalbe, već zajedničke procene kako postići još optimalnije uslove za bolji suživot i sprečavanje asimilacije nakon promene u migrantskoj strukturi i samoj percepciji nekog ko je pripadnik treće i četvrte generacije iseljenika srpskog porekla“, rekao je Aleksić i dodao je navodno visok nivo integracije doveo do jedne situcije beztežinskog prostora.

„ Budući da smo na osnovu statističkih podataka, ali i praktičnog, subjektivnog poimanja naspram „izvornih“ Austrijanca bolje integrisani od migranata koji su počeli da dolaze nekako u isto vreme kada i mi, mnoge integracione teme nisu više od uticaja na brojne Austrijance srpskog porekla. Postavlja se pitanje sa kime možemo da održimo naše aktivnosti, ako nemamo projektne indikatore za resor integracija, a nemamo težinu autohtone grupe za ministarstva kulture i recimo, sporta“, istakao je Aleksić.

„Naša organizacije ima strukture koje treba da budu prepoznate kao partner širom Austrije, ali do sada mi nismo imali mogućnost da pronađemo sagovornike na tu temu ili bolje rečeno nismo mogli biti svrstani ni kod jednih, ni kod drugih“, dodala je predsednica Zajednice srpskih klubova u Donjoj Austriji KOSSA NOE, Ranka Savić-Čergić, zadužena za projekte Saveza.

„Mi smo u Beču poslednjih godina pokrenuli neke stvari na temu reforme nastave na srpskom jeziku i predali svoja zapažanja resornom gradskom ministru Kristijanu Oksoniču, te ima nagoveštaja da se nešto pokrenulo i da su naš opravdani argumenti naišli na razumevanje“, dodao je Borislav Kapetanović, predsednik najstarije, bečke Zajednice.

Andreas Šider, predsednik austrijsko - srpske parlamentarne grupe prijateljstva osvrnuo se na sve teme i dosadašnje pomake:

„Činjenica jeste da je Johann „Džeki“ Majer, moj prethodnik na čelu grupe prijateljstva, pokrenuo maltene slične teme koje su ovde danas iznesene, a neke od njih su prošle i parlamentarnu proceduru, kao što je to bilo sa upitom koliko nastavnika srpskog jezika odnosno pisma ima u Austriji! Dakle, kako je u toku reforma školstva u Austriji, a dolazi i popis stanovništva do 2016 kojim bi smo možda mogli da obuhvatimo više parametara nego do sada, itekako su nam važni vaši stavovi“,  rekao je Šider.

Izlazeći blago van okvira Rezolucijom utemeljenih stavova, predsednik Saveza Aleksić je ukazao na potrebu političkog delovanja putem jasnog stava da se prilikom profiliranja vinovnika kriminalnih i ostalih radnji koje za sobom povlače osudu javnosti izbegava kategorizacija na medijskom terenu na osnovu porekla, bilo na osnovu zemlje iz koje je neko došao, ili u kojoj je rođen:

„Korišćenjem takvih kvalifikacija, da je vinovnik neko ovog ili onog porekla, određeni mediji rade upravo protiv suživota i inkluzije stranaca u moderno austrijsko društvo, kojem je srpska zajednica u saradnji sa ostalima i partnerskim institucijma itekako doprinela. Deleći ljude na osnovu negativnih, bilo bi za očekivati da se to takođe naglašava kada su u pitanju pozitivna dela, što je po mom mišljenju mnogo ređe, pa maltene i skoro potpuno neprisutno, ali na kraju i nebitno: ako se od strane takvih izveštača usvoji činjenica da smo svi mi deo austrijskog društva i građani grada ili pokrajine u kojem / kojoj živimo i radimo, kao kompaktno društvo ćemo se izboriti sa predrasudama, a samim tim i međusobnim konfliktima koji iz toga neumitno proističu“, rekao je Aleksić.

Buresova je na kraju zaključila: „Ovaj prvi susret upravo bi trebalo da bude signal mnogim institucijama i subjektima, da je vaša Krovna organizacija sposobna da bude pouzdan partner na teritoriji čitave zemlje. Mi smo svesni da su fondovi kojima nesumnjivo imate pravo da se obratite za podršku necentralizovani i da ih treba sve kategorizovati, ali vas uveravamo da ćemo nama poznate instance na osnovu vašeg apela kontaktirati kako bi pronašli adekvatnog partnera u projektima i ostalim aktivnostima koje imaju za cilj održanje i dalji razvoj vašeg Saveza. Ne sumnjam da ćemo se ponovo okupiti i razmeniti iskustva dokle smo stigli u ovom sada već zajedničkom poduhvatu“, zaključila je Buresova.

Na kraju razgovora, predstavnici delegacije zvanično su uručili tekst Rezolucije uvaženim domaćinima, kao i svečane plakete Saveza sa posvetom koja govori o zahvalnosti Saveza, odnosno njegovih članova za doprinos integraciji u novu domovinu ljudi srpskog porekla, ali i njenom odnosu sa maticom na nivou dve države.

Kada je reč o postizanju ciljeva, kroz mogućnost ostvarivanja statusa autohtone grupe – Aleksić i Šidera su nakon sastanka izjavili:

„Rezolucija je usvojena pre svega iz razloga da se jasno kristališe mišljenje sagovornika i sudionika iz konferencija koje su joj prethodile. Njeno ostvarenje bi upravo značilo da nam posle toga i ispunjenja tačaka Rezolucije, sam status, po mišljenju brojnih učesnika pomenutih konferencija, ne donosi ništa više od onoga što već imamo ili nam je potrebno. Tema nacionalne manjine je mnogo puta načeta, ali naspram onih koji se tome nadaju tretirana na dva načina: na osnovu uslova okarakterisana kao teško ostvarljiva ili jednostavno nerelevantna za današnje društveno-političke prilike u Austriji i EU generalno. Takvi razgovori su nemogući bez aktivne participacije matične države, pa se poslednje godinu-dve u par navrata ta tema dodirnula pri susretima predstavnika Republike Srbije koji su odgovorni za saradnju sa dijasporom i tadašnjeg državnog sekretar za integraciju, a današnjeg ministra Sebastijana Kurca, i naravno, ne samo sa njim…

Procenivši situaciju, mi smo se odlučili da pričamo na tu temu sa onima kojima taj status treba nešto konkretno da doprinese, i zaključili sledeće: želimo da nam se da mogućnost da kao i svi ostali imamo pravo na izučavanje jezika u okviru autonomnog školskog sistema kao samostalan, srpski jezik. Težimo da se najzad otklone grube, ponekad i smešne procene koliko ljudi srpskog porekla u Austriji ima na jednostavan način prilikom sledećeg popisa u naredne 2 godine. Na kraju, ono što rade naša brojna udruženja širom Austrije je nešto čime se i ona kao država i mi, velikim delom njeni državljani, možemo pohvaliti – kao dobro integrisani, vreme je da se tim radom pozabave tematska ministarstva za kulturu i sport, su pomaci koje smo ostvarili sa Integracionim fondom i sličnim institucijama koje se bave suživotom svih migrantskih grupa. Rešenjem odnosno pokretanjem puteva i mehanizama da ostvarimo navedene tačke, bili smo još bliže optimalnom suživotu kojem smo mnogo doprineli, a eventualni status manjine bi bio još konkretnije razmotren, što na kraju krajeva ipak najviše zavisi od odnosa dve države. Tu naša kompetencija prestaje, ali dok se stvari ne konkretizuju bićemo sigurno zadovoljni da ovim putem ostvarimo pomak“, rekao je Zoran Aleksić, predsednik Saveza Srba Austrije i kao dalje korake u tom pravcu naveo:

„Očekujemo signale koji su nam obećani, a trudićemo se da naše komunikacione strukture naspram partnera koji će nam biti predočeni budu još jače i profesionalnije, kako bi što efikasnije sproveli ono što smo tražili. Dakle, okupićemo sve organizacije i pojedince koji su u stanju da pruže adekvatno učenje srpskog jezika kako bi znali sa koliko kadra, uključujući i postojeći u okviru tzv. „BHS“-a, raspolažemo. Na polju statistike, apelovaćemo na članstvo i javnost da koriste prilike da jasno navedu kojim se jezicima služe i kako se tačno zove njihova veroispovest, kako bi se obratila pažnja na te itekako bitne detalje. Projektni tim Saveza pomoći će pokrajinskim zajednicama da usvoje osnove projektnog rada, kako bi mogli na adekvatan način da budemo korisnici postojećih, ali i fondova koji će nam, nadajmo se, u bliskoj budućnosti biti dostupni. Ne smemo dozvoliti da budemo nespremni kada dočekamo implementaciju naših preporuka! Od Burgenlanda do Foralberga moramo imati sposobne sagovornike na svaku od ovih tema i to je naš najveći zadatak“.

„Najbitniji zaključi ovog prijema su iskazivanje poštovanja za doprinos srpske zajednice u Austriji, a posebno kroz strukture udruženja uopšte. Kao drugi i posebno bitan segment je to što smo iskoristili razgovor da popričamo o bitnim temama i pitanjima koja se tiču sugrađana srpskog  porekla u Austriji – od jezika pa do integracionih tema i ciljeva udruženja u okviru srpske zajednice širom zemlje. Bilo je veoma interesantno, naravno da uvek ima pitanja i potrebe za rešenjem. Naravno da znamo da u Austriji živi veliki broj Srba, da li sa ili bez državljanstva u principu i ne igra neku ulogu, jer već žive na ovim prostorijama generacijama unazad. U jednoj Evropi bez granica, ta tematika nema nekadašnji intenzitet, što dokazuje da su i primarne teme ovih razgovora bile kultura i suživot.  Bitno je da i austrijske institucije prepoznaju ili prihvate činjenicu da bosanski, hrvatski i srpski nije potrebno mešati i da su oni 3 sasvim samosvojna jezika. Mislim da tu moramo uložiti posebne napore da bi se ta percepcija stvorila, ali u to ne sumnjam – posebno nakon ovog  dobrog razgovora“, rekao je Andreas Šider nakon održanog sastanka.