Nedelja22.10.2017

Back Vi ste ovde: Home Dešavanja u dijaspori

KAFA I CIGARETE - POZDRAV IZ BEOGRADA POZORIŠTE ATELJE 212 U THEATER AKZENT 21. FEBRUARA

Bora Pozorište 2

DR MIHAEL HOJPL (MICHAEL HÄUPL, SPÖ) GRADONAČELNIK BEČA: O ONIMA, KOJI SE NE UKLJUČE U PROCES ODLUČIVANJA, ODLUČIVAĆE NEKI DRUGI

LANDESPARTEITAG-SP-WIEN-FR-WIEN-BRAUCHST-A-GSPR-HUPL 142935883268858

Ovogodišnji izbori za gradsku i pokrajinsku vlast u Beču održavaju se danas 11. oktobra.

Zamolili smo gospodina Mihaela Hojpla, gradonačelnika Beča, da za čitaoce Zavičaja, da odgovore na pitanja koja su posebno interesantna za pripadnike srpske dijaspore, koji žive i rade u glavnom gradu Austrije i imaju pravo glasa.
Istina je, da glasačko pravo naši ljudi nisu dovoljno koristili, da ih je veoma mali broj izlazio na glasanje, pri čemu su ostajali bez svojih predstavnika u skupštinskim klupama i institucijama bečkih vlasti.
Često je isticana činjenica, da druge nacionalnosti koje žive i rade u Beču imaju svoje predstavnike, zaboravljajući pritom činjenicu, da su oni mnogo organizovanije prilazili izborima i u neuporedivo većem broju koristili svoje izborno pravo.
Zato su pitanja i bila sročena sa ciljem da nam gospodin Hojpl, objasni šta pripadnici srpske dijaspore dobijaju ako izađu, odnosno šta gube, ako ne izađu na izbore.
Gospodine gradonačelniče, zašto je važno da i građanke i građani Beča migrantskog porekla izađu na birališta 11. oktobra?
O onima, koji se ne uključe u proces odlučivanja, odlučivaće neki drugi. Na ovim izborima se odlučuje ko će u narednih pet godina voditi Beč u budućnost. To se tiče svih nas. Socijaldemokratija je snaga koja vodi Beč u budućnost. Nama su poznati problemi i brige koje tište Bečlijke i Bečlije i mi nudimo konkretna rešenja: Za grad koji raste, za nova radna mesta, za stanove po povoljnim cenama, za najbolje obrazovanje i za gustu socijalnu mrežu.
Poznato je da Bečlijke i Bečlije poreklom iz bivše Jugoslavije još nisu stekli naviku da u zapaženom broju koriste svoje biračko pravo. Da li pretpostavljate zašto je tako?
Naši timovi – dobrovoljni aktivisti i mandatari – pokucaće narednih nedelja još na hiljade vrata u Beču i porazgovarati sa Bečlijkama i Bečlijama. Mi ćemo se do pred same izbore boriti da što veći broj njih ubedimo da je važno da izađu na izbore i svoj glas daju bečkom ogranku Socijaldemokratske partije Austrije (SPÖ). Mi nećemo dozvoliti da ovaj divan grad padne u ruke Štraheove Slobodarske partije (FPÖ).
U Beču živi i radi veliki broj građana poreklom iz Srbije. Kako ocenjujete njihov stepen integracije?
Devedesetih godina prošlog veka smo prihvatili desetine hiljada izbeglica iz zemalja Balkana. Svi oni su doprineli da Beč bude bogatiti i drugačiji. To je u višestrukom smislu priča o uspešnoj integraciji. Ono što još nije urađeno na zadovoljavajući način je učešće u političkom saodlučivanju. Mi želimo da u principi svi koji žive duže od 5 godina u Beču dobiju pravo glasa na komunalnim izborima. Jer: Što su ljudi više uključeni u procese odlučivanja, to će pojačati i njihov osećaj pripadnosti ovom gradu.
Iako je već treća generacija stasala i školovala se u Beču, u političkim strukturama Srbi još nemaju svoje predstavnike. Zašto?
Ne bih se baš složio s tim. Na izborima u oktobru za SPÖ će nastupati i srpski kandidati kao, na primer, Zoran Aleksić, Kristina Mihajlović ili Nedeljko Savić. Srpski aktivisti su aktivni u pojedinim bečkim opštinama, tako da imamo odbornike u opštinskim parlamentima ili na rukovodećim mestima ljude sa srpskim korenima. U Gradskoj skupštini su zastupljeni ljudi sa najrazličitijim migracionim korenima, kao na primer odbornici Socijaldemokratske partije Anica Matzka-Dojder, Safak Akcay, Omar Al-Rawi ili Peko Baxant. Mi pridajemo značaj raznolikosti i ona je prisutna u našem radu.
Šta je to što bi u programu Vaše partije trebalo da podstakne migrante da Vam daju svoj glas?
Mi ne pravimo razliku: U Beču nema manjina, već su to sve samo ljudi. I dok Štraheova FPÖ samo huška i podstiče jedne protiv drugih, mi želimo da Beč izgrađujemo zajedno sa Bečlijkama i Bečlijama. I to na taj način, da svi mogu da se uključe sa svojim sposobnostima i iskustvom. U tom cilju Beč je još pre više godina izradio jedan celoviti koncept integracije, koji se proteže od obrazovanja, pa sve do saodlučivanja. Zato mi i želimo da svaki onaj ko živi najmanje pet godina u Beču dobije pravo glasa na komunalnim izborima.
Da li strepite od jačanja jedne opozicione partije, za koju neki istraživači tvrde da će dobiti najveći broj glasova na predstojećim izborima?
Mi smo antiteza toj partiji, koja samo huška jedne ljude na druge. Ova tobožnja „Socijalna zavičajna partija“ stalno glasa protiv svih mera čiji su ciljevi borba protiv siromaštva ili za veći stepen integracije. Ljudi moraju da budu svesni u šta se upuštaju kad podržavaju FPÖ. Mi smo za šest godina vladavine crno-plave koalicije (ÖVP-FPÖ) imali prilike da vidimo šta radi ta partija. Na primer garancija FPÖ da opštinski stanovi neće biti prodati: To je svojevremeno uradio i Jörg Haider, a onda su prodati svi državni stanovi kojima je upravljala stambena zadruga BUWOG!
Da li mislite da bi Vam deo biračkog tela mogao uskratiti poverenje zbog izuzetno humane politike prema izbeglicama? Stiče se utisak da je pitanje izbeglica veoma važno za Vas.
Tu mogu da kažem samo jedno. Ja sam tu gde jesam i ne mogu drugačije! To je pitanje stava i karaktera i svako može sam za sebe da odluči na kojoj će strani biti. Za nas nema dileme da se mora pomoći deci, porodicama i izbeglicama koje beže ispred terorističkih bandi Islamske država. I mi to zaista i činimo!
Kako će grad Beč izdržati veliki izbeglički talas koji se kreće ka ovom delu Evrope?
To je pitanje koje se tiče čitave Evrope i koje se može rešavati samo zajedničkim naporima. Jasno je i da sve austrijske pokrajine moraju poštovati dogovore o raspodeli izbeglica. Beč je to radio već od prvog dana! Mi smo uradili i više od onoga što je bila naša obaveza, pa smo tako preuzeli sve maloletnike koji su bez pratnje roditelja bili smešteni u prihvatnom logoru za izbeglice u Trajskirhenu. I pored toga u Beču nema šatorskih naselja niti kontejnera, niko ne spava na ulici. Mi ovde pomažemo izbeglicama na organizovan i miran način.
Da li već sada razmišljate o mogućim postizbornim koalicijama i ko bi Vam mogao biti partner u narednih pet godina?
Ja pre izbora na govorim o koalicijama. To je nešto što se ne radi. Ali ono što ja iz razloga sadržaja i karaktera odbijam je saradnja sa partijom FPÖ. Dok FPÖ čini sve da napravi raskol u društvu, mi želimo da zajedno sa svim Bečlijkama i Bečlijama vodimo Beč u budućnost i nudimo za to i odgovarajuća rešenja.
Kakve promene možemo očekivati u Beču nakon 11. oktobra?
Naši prioriteti su jasni: Mi ćemo još više nego do sada investirati u otvaranje novih radnim mesta. Zahvaljujući novoj stambenoj ofanzivi mi ćemo se pobrinuti da ljudi opet mogu stanovati u stanovima koje mogu sebi finansijski i priuštiti. I to zahvaljujući novim opštinskim stanovima sa povoljnim kirijama, bez vlastitog učešća i sa maksimalnom zaštitom za stanare. To smanjuje cene i garantuje kvalitet života. A pošto su mladi naša budućnost, to bi svi mladi trebalo da dobiju mesto za školovanje ili stručno osposobljavanje.
Beč je nesumnjivo atraktivan grad i stanovništvo mu brzo raste. Međutim, istovremeno raste i nezaposlenost. Ako se tako nastavi, biće svakako i više kriminala. Takav trend će ići na ruku opoziciji.
To nije tačno. Stopa kriminala je opala za 17%. Raduje činjenica da će od oktobra Beč dobiti 1.000 novih policajaca, to je nešto što mi već duže vremena tražimo i što je Ministarstvo unutrašnjih poslova sada i realizovalo. Ja imam veliko poštovanje prema rezultatima rada bečke policije. To nije ni malo lak posao. Mi Bečlijke i Bečlijke možemo da se pouzdamo u njih.
Kad pravite poređenje sa drugim velikim gradovima, šta lično smatrate dobrim u Beču, a šta bi se moralo poboljšati?
Nema ni jednog drugog grada u svetu u kojem 60% stanovnika živi u ili opštinskim stanovima ili u stanovima koji su izgrađeni uz pomoć subvencija iz javnih sredstava. To je jedinstven slučaj u svetu! Kod nas i ljudi, koji ne stoje baš najbolje u socijalnom pogledu, mogu stanovati u stanu koji sebi mogu finansijski priuštitii. Osim toga: Beč je na 1. mestu u svetu po kvalitetu življenja. Dakle, mnogo toga što smo uradili bilo je ispravno. Kritiku prepuštam svojim političkim suparnicima.
Sve više i više ljudi žele da žive u Beču. Da li vas to brine?
Nikako, Beč svake godine poraste za onoliko stanovnika koliko ih ima grad Krems na Dunavu. To nas raduje, ali to donosi sa sobom i određene izazove sa kojima moramo da se suočimo, bilo da je reč o infrastrukturi, obrazovanju ili stanovanju. Godišnje se već sada izgradi 10.000 novih stanova, 7.000 od toga uz pomoć subvencija iz javnih izvora.
Među stanovništvom Beča je i mnogo Srba, kojima se posebno, kao ciljnoj grupi, obraćaju neke partije. Kakav je Vaš odnos sa sugrađanima srpskog porekla?
Ja ne pravim razliku među ljudima koji ovde žive. Uprava ta raznolikost čini Beč gradom kakav stvarno i jeste: grad sa šarmom, priznat i omiljen u svetu.
Koja su vaša očekivanja na predstojećim izborima?
Mi svakako želimo da iz ovih izbora izađemo kao najjača partija. Mi težimo da, mada to nekima izgleda teško, osvojimo najmanje 51 mandat. Treba onemogućiti vladanje protiv SPÖ. Reč je, na kraju krajeva, o pitanju ko treba da vodi ovaj grad u 21. vek: Neko, ko odlazi kod gatare po savet, ili neko ko je u teškim vremenima dokazao da može da radi u korist ovoga grada.
Zahvalili smo se Mehaelu Hojplu legendarnom gradonačelniku Beča, srdačnom sagovorniku na intervjuu, puni nade da ćemo na ovaj način motivisati brojne naše zemljake koji žive i rade u Austirji i imaju pravo glasa da 11. oktobra izađu na izbore i glasaju. Na taj način će ostvariti svoje demokratsko pravo, ali i građansku dužnost pokazujući da su društveno odgovorni i da su uspšeno integrisani u austrisjsko društvo i imati svoje predstavnike u bečkom parlamentu.

Mihael Hojpl51631

U BEČU SRPSKA ZAJEDNICA PROSLAVILA PRAVOSLAVNU NOVU GODINU

U organizaciji Zajednice srpskih klubova u Beču u svečanoj sali Haus des Sports u četvrtom bečkom okrugu tradicionalno je održana svečana večera povodom dolaska Julijanske Nove Godine na kojoj su prisustvovali predstavnici klubova i brojnih austrijskih institucija.

Borko Ivanković, dugogodišnji aktivista u srpskoj dijaspori  je podsetio da od 2011. godine Zajednica srpskih klubova u Beču organizuje svečanu večeru povodom dolaska Nove godine po Julijanskom kalendaru, na kojoj se pored predstavnika klubova okupe i predstavnici austrijskih institucija sa kojima Zajednica tesno sarađuje.

Predsednik Zajednice srpskih klubova u Beču Borislav Kapetanović je rekao da je Zajednica zajedno sa klubovima ostvarila dosta toga u minuloj godini i pored poteškoća koje su se dešavale u njoj.

„Od februara prošle godine prostorije Zajednice su dobile novi ulaz, pokrenuta je inicijativa za srpski jezik u bečkim školama, osnovano Udruženje srpskih privrednika i organizovana humanitarna akcija za pomoć poplavljenim područjima“, rekao je Kapetanović i dodao da je Zajednica takođe u svoje članstvo dobila još četiri kluba, te ih sada ukupno broji 12.

On je takođe podsetio da će Zajednica srpskih klubova u Beču ove godine obeležiti 45. godina rada i postojanja.

Svečanoj večeri su prisustvovali Sandra Frauenberger ministarka za pitanja integracije u vladi grada Beča, Mihael Žerardi iz ministarstva integracija i spoljnih poslova Austrije, poslanica stranke Zeleni u austrijskom parlamentu Alev Korun, poslanica Socijaldemokratske stranke (SPOe) u bečkom parlamentu Anica Macka Dojder, Jozef Valner iz Radničke komore Beča, Franc Prokop predsednik šesnaeste bečke opštine kao i predstavnici Integracionog fonda, Socijaldemokratskog privrednog saveza, Arbajtersamaritenbunda i policije.

Sandra Frauenberger ministarka za pitanja integracije u vladi grada Beča, je uputila čestitke povodom dolaska Nove godine po julijanskom kalendaru i zahvalila se srpskoj zajednici za doprinos koji pruža u Beču.

U ime ministra spoljnih poslova Austrije Sebastijana Kurca prisutne je pozdravio Mihael Žirardi koji je podsetio ovom prilikom i na prošlogodišnji početak pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom i podršku Austrije na tom putu. On je takođe rekao da se 29. januara  očekuje poseta premijera Srbije Aleksandra Vučića Austriji, povodom koje će Ministarstvo prirediti veliki prijem.

U ime ambasadora Republike Srbije u Austriji Pere Jankovića okupljenima se obratio Goran Bradić koji se ovom prilikom zahvalio klubovima i udruženjima na velikom zalaganju prikupljanja pomoći za područja koja su u maju mesecu pretrpela ogromne štete od poplava.

Kao i svake godine ovom prilikom su uručena priznanja instituciji, udruženju i pojedincu koji su pružili posebni doprinos srpskoj zajednici.

Ove godine je kao institucija nagrađena šesnaesta bečka opština Otakring, a plaketu je u ime svog tima i saradnika preuzeo Franc Prokop, njen predsednik. Ova Opština se posebno istakla između ostalog u svojoj podršci prilikom akcija prikupljanja pomoći za poplavljene.

Udruženje koje je ove godine ponelo nagradu i time svoju arhivu ukrasilo još jednim priznanjem je Stevan Mokranjac. Kako je objasnio Borko Ivanković, pored zlatnih plaketa na prestižnom takmičenju Evropskoj smotri srpskog folklora, ovo udruženje krasi i solidarnost, dobra organizovanost i angažovanost u svakom društvenom pogledu.

Borislav Kapetanović, aktuelni predsednik Zajednice srpskih klubova, dugogodišnji umetnički rukovodilac KUD Branko Radičević je ove godine nagrađen kao pojedinac za svoj doprinos i angažovanje u srpskoj zajednici kako u Beču tako i u Austriji.

Priznanje mu je uručio nekadašnji, a sada počasni predsednik Zajednice Mićo Đekić.

Posebno priznanje ove godine uručeno je Arbajtersamaritenbundu koji pružio veliku logističku i svaku podršku prilikom humantarne akcije prikupljanja pomoći za poplavljena područja.

Ovom prilikom je priređen i muzički program, te je izvedeno nekoliko srpskih tradicionalnih pesama.  U nastavku večeri je svirao tamburaški orkestar Branka Jovanovića Baka.1 181 151506468 922088684490407 2277251996030201701 nIMG 141810931185 922089244490351 997062213778974803 n10622947 922089134490362 2922208175200133809 n

NA FLORIDI PROMOVSANA KNJIGA VESNE DE VINČA”POSLEDNJA PORUKA NELSONA MANDELE”

U  amfiteatru Florida Atlantik Univerziteta, u zaista akademskoj atmosferi i uz prisustvo mnogobrojnih zainteresovanih posetilaca ,    promovisana  je knjiga "Poslednja poruka Nelsona Mandele" autora Vesne de Vinča.

 Promociju je vodio profesor  ovog univerziteta - dr Borko Furht, priznati naučnik, koji već decenijama  živi i radi  u Americi.

Ova specifična  knjiga- biografija koja je nadahnuta i inspirisana poslednjim, dakle ekskluzivnim  intervjuom ovog velikog državnika, koji je napravila upravo autorka iz Srbije,  Vesna  de Vinča,  bila je povod da se u sali okupe pre svega zainteresovani Amerikanci,  ali i Srbi, naučnici  i intelektualci.

"Velika nam je čast što smo imali priliku da  predstavimo ovu knjigu  i čujemo autora, novinara, pisca,  kakav je Vesna de Vinča. Knjiga će biti bestseler jer je na poseban način napisana, vrlo moderno uredjena. Svaki naslov je "zov" za pasionirane čitače. Taj projekat koji je realizovala,  je bio veliki izazov ali na kraju je ostvaren veliki poduhvat. Svi smo bili začudjeni da je upravo Vesna, novinar iz jedne malene zemlje,  sa Mandelom napravila poslednji intervju. " rekao je profesor Furht, koji  kao jedan od  osnivača departmana za kompjuterske nauke, ali  Nacionalne naučne fondacije/ National scienc fondation/, vodi jedinstveni projekat Koperativnog istrazivackog centra saradnje Univerziteta i privrede.

Naravno, sve se odvijalo na engleskom jeziku. Iako knjiga još nije štampana na ovom jeziku, auditorijumu je predočen najavni video na engleskom jeziku, kao i internet izdanje  prevoda knjige,  koje je upriličio  Goran Kričković .

Vesna de Vinča je gotovo dva sata takodje na  engleskom odgovarala na pitanja  iz publike, koja su se najpre ticala njenih razmišljanja i vidjenja  Nelsona Mandele.

Profesor Robert Cooper je pitao: “Kakav je bio odnos Mandele prema američkim predsednicima I američkoj politici?”

De Vinča je ukazala da je Mandela bio u izuzetnim odnosima sa Bilom Klintonom I njegovom porodicom. “Bil je dolazio kod Mandele na čestitanje za  njegove rodjendane. Napisao je I izjavljivao  da kada Mandela udje u prostoriju - svi nekako porastu,svakome se  poveca značaj. Mandela je upravo takva ličnost koja svemu dodaje vrednost! Nelso je Klintonu pod imenom Madiba, u najtezim situacijama slao pisane poruke podrske koje su mu unosili na sastanke u tim ključnim trenutcima. Na porukama je uglavnom pisalo isto : Bile, I to će proći!

Obama je samo jednom susreo Mandelu. Bilo je to u vreme  poslednje posete Vašingtonu kada se  Juznoafrički lider odmarao ležeći na jednoj proširenoj fotelji. Obama je tada bio senator. Prisao je I nastala je jedina zajednička fotografija. Svi ostali pokusaji da se susretnu, nisu se ostvarili.Sa Mandelom sam razgovarala o pobedi prvog crnačkog lidera u SAD. Bio je prezadovoljan. Iako je pozvan na  inaoguraciju, Mandela zbog bolesti nije mogao da prisustvuje, ali je poslao telegram podrske I sa ushicenjem gledao ceremoniju promovisanja Baraka Obame. Rekao mi je da je izuzetno zadovoljan potezima Obame u oblasti demokratizacije obrazovanja. ”

“Da li je tačno da je Mandela bio zenskaroš i  zasto  Mandelina druga zena  kontroverzna Vini, promovise  agresivan odnos prema belcima ,sasvim drugačiji koncept od Mandelinog koncepta oprosta i pomirenja?”- interesovalo je ženski deo publike.

Mandela jeste bio ženskaroš, u mladjim danima. Prvi brak je upravo zbog toga  propao. Tadasnja prva zena Evelyn Mase ga je optuzivala da je prevario sa sekretaricom I dobio vanbracno dete. Drugi razlog za raspad braka objasnio  je Mandela.  Evelyn nije mogla da izdrzi tu preteranu političku aktivnost I stalno odsustvo od kuće tada lidera u razvoju. Druga žena Vini je bila lepotica, ali I prva zena socijalni radnik u Južnoj africi, od pocetka politicki aktivna, pa je tako I odgovarala dinamicnom Mandeli. Kada je sa osmehom otisao na dozivotnu robiju, Vini je takodje bila maltretirana, nekoliko puta zatvarana, proganjana. Medjutim rezultat te dve patnje je bio oprečan!  Eto to je dobar primer dve tragicne sudbine I iskustva od kojih je Mandelino vidjenje zivota  rezultiralo konceptom pomirenja I oprosta, a Vini je radikalizovala svoju mrznju, cak je I ubijala crnce koji nisu pokazivali vidan otpor I agresiju prema belcima. Pokazuje se da je interpretacija života mnogo važnija od samog života. Tu tajnu prezivljavanja dobrote u najtezim uslovima I iskusenjima -znao je Mandela. Mandela se treći pu ozenio I zaljubio kada je napunio 80. Godina. Graca Mashel, udovica predsednika Mozambika, inače Mandelinog prijatelje- prihvatila je ponudu da postane supruga jos jednog predsednika, ali prezime nikada nije promenila. To je bio dogovor.” 

Profesora iz Brazila, Oge Marquesa je interesovalo "Koja je suština Mandelinog kodeksa liderstva i koji su principi koje Mandela upućuje svetskim liderima?”

-"Taj set principa Nelsona Mandele o tome  kako biti uspešan lider, o kome se govori u posebnom poglavlju, mislim da treba deliti parlamentima širom planete. To su konkretna uputsva za razvoj ličnosti lidera ali i kriterijumi za razdvajanje ozbiljnog posvecenog političara od onoga koji se uključio u politiku na liniji sopstvenog ega i materijalne koristi.”

Majk Živković, nekada izvršnog direktora  Hewlett Packard I Apple je pitao “Kako spreciti gorcinu i negativne osecaje preobratiti u pozitivne? Koje je Mandeklino uputstvo?”

De Vinča je objasnila “Mandela za to ima nekoliko odgovora. Ali prva dva su : Akcija, akcija i samo akcija,  usmerena ka plemenitim ciljevima gde se nema vremena ni za negativnu  misao a kamoli nesto dalje od toga. I drugo, u svakom coveku je I u svakoj situaciji Mandela trazio isključivo, ponavljam isključivo - samo dobro!"

Mnogobrojni posetioci su nakon pitanja o Mandeli nastavili komunikaciju sa autorkom dr Vesnom de Vinčom  i  o drugim njenim radovima i ekskluzivnim intervjuima,  sto je prijatno iznenadilo I za trenutak zbunilo novinarku. Pitanja su se redjala, pre svega o TV portretima velikog rabina Izraela Rabina Lau, kao I Simonu Vizentalu najvećem lovcu na naciste. Vesna je govorila o tome I kako je došla do Jasera Arafata I kako je ovaj palestinski lider od najveceg teroriste u trenutku postao dobitnik Nobelove nagrade za mir.

  Prisutne su naravno interesovali I osnovni zaključci  Vesninog doktorata na temu "Ekskluzivno TV novinarstvo" koji upućuju na to kako stići do takvih ličnosti i kako načiniti ekskluzivnu emisiju, ali I ko su njeni sledeci sagovornici. “Jao Ming I Opra , to je sigurno!”-odgovorila je.

" Da li će Vesna , kao prvi ženski ratni izvestač sa teritorija bivše Jugoslavije, otici da izveštava  na ratišta u Nigeriju ili mozda u Siriju, gde se trenutno odigrava tragedija slična onoj o kojoj je izveštavala?" upitao je profesor dr Zvi Roth. De Vinča je odgovorila, da je dobila bolest štitne žljezde od užasa  zbog toga šta je sve morala da gleda izveštavajući daleke 92-te i da je od tada rešila da preživi i da se više nikada ne bavi temama rata. Uostalom . dodala je “Istoriju pišu pobednici, a ne novinari!”.

Na kraju  promocije  je zaključila "Sreća sam što ova knjiga sama sebi krči put. Nista nije tako jako kao ideja kojoj je doslo vreme! To je jedan od mojih životnih postulata. Dakle ideja je realizovana "on time"...Osim toga, knjigu smo grafički  uredili da je zaista poštovan svetski kriterijum. Čitljiva je, privlačna za sve generacije i sve profesije. Moze da se čita fragmentarno kao i  "da izdržava vreme" , ne gubi na aktuelnosti već obrnuto, dobija na težini sto vreme više odmiče. Zato bih želela i  ovoga puta da se zahvalim Zavodu za udzbenike i direktoru , vrsnom intelektualcu Dragoljubu Kojčiću na podršci u izdanju ove zaista skupe varijante knjige." na kraju je dodala Vesna de Vinča.

Promociji su prisustvovali: Prof dr Borko Furht sa suprugom Sandrom/prelepom kolumbijankom/,prof dr  Hari Kalva, direktor Laboratorije za multimedije,  Prof dr Ogi Markez iz Brazila,  Prof dr Zvi Roth sa FAU , Prof dr Robert Cooper FAU, dr Miki živković  nekada executive za Hewlett Packard I Apple, dr Mirjana Pavlovic sa FAU, Selma Aganović, suvlasnik jedne od najuspesnijih programerskih firmi koja saradjuje sa Microsoftom,   biznismen Kris Krstić sa verenicom,  biznismen Goran Dragoslavić, prof dr Vujo Drndarević iz Beograda sa Elektrotehničkog  fakulteta, biznismen Rade Vasic, pisac Nenad Simic  studenti doktoranti ...DSC 0797DSC 0727DSC 0743DSC 0772DSC 0774DSC 0778DSC 0785DSC 0787DSC 0787DSC 0788DSC 0792DSC 0793DSC 0794DSC 0795DSC 0802DSC 0812DSC 0819DSC 0825DSC 0844

ZORAN ALEKSIĆ PREDSEDNIK SAVEZA SRBA U AUSTRIJI, ČESTITAO NOVOGODIŠNJE I BOŽIĆNE PRAZNIKE ČITAOCIMA ZAVIČAJA

Savez Srba u Austriji je u 35. jubilarnoj godini svog postojanja imao mnogo više izazova od samog obeležavanja i sprovođenja neophodnih reformi oko kojih su se članovi početkom sezone maltene jednoglasno složili. Okolnosti sa kojima niko nije računao isprva su usporili dinamiku rada na reorganizaciji, ali ubrzale mnoge druge procese, kroz koje se pokazalo da gotovo četiri decenije stare strukture itekako imaju i učinak za poštovanje i budućnost kojoj u potrebne.  

Prolećne poplave koje su aktivirale ogroman broj udruženja i pojedinaca nisu iznenadile Krovnu organizaciju srpskih zajednica i klubova koji ih čine u Austriji, jer je projekat na socijalnoj mreži „Humanitarna koordinacija“, pokrenut tokom 2013, bio pravi potez: strukture Saveza  su konsekvetno i konkretno od prvih dana i u punoj saradnji sa ostalim udruženjima, ali pre svega diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije i Republike Srpske sprovodile sve nužne aktivnosti da bi pomoć stigla do onih kojima je najpotrebnija. Kroz ta iskušenja neki stavovi su se još više približili, razlike nestajale, a konsenzus oko najbitnijih pitanja postignut, što se najbolje pokazalo polovinom decembra na značajnom prijemu u Saveznom parlamentu Austrije povodom jubileja 35. godina

Tokom 2013 usaglašen dokument „Rezolucija Srba u Austriji“, je po planu prethodno obrađen sa sagovornicima i svečano predat na maltene najviše mesto u zemlji, tako da je tim činom jedna velika celina na najvišem nivou zaokružena i utrt put za početak dijaloga koji se tiče svih ljudi srpskog porekla.

 „Događaji tokom 2014. godine stavili su na test sve ono u šta smo ponekad i sami sumnjali: da li smo u mogućnosti da zajednički i koordinisano sprovodemo usaglašeno na teritoriji čitave zemlje i još bitnije: da li su naše strukture samo formalne ili imaju realnog uticaja na aktivnosti onih koji ih sačinjavaju i ostele koji im se obraćaju? Mislim da su najobjektivniji odgovor na to pitanje dali naši partneri, a ponajviše oni kojima smo kroz svoje aktivnosti pomogli kada je bilo najpotrebnije. Takav razvoj situacije možemo najviše zahvaliti zaokruženom primarnom cilju predsedništva: stvoriti jasne hijerarhijske strukture u pokrajinama, pa tek onda stavljati Savez pokrajinskih Zajednica na iskušenja tesne zajedničke saradnje.

Stvaranjem Krovne organizacije srpskih klubova u pokrajini Salcburg stvorena je treća takva struktura za 3 godine i time postignut najbitniji preduslov za reforme Statuta i promenu percepcije koju sama pomena Saveza Srba u Austriji treba da izazove kod pojedinca, organizacije, institucije u matici ili u samoj Austriji. Sve veće uključivanje studenata i interes ostvarenih pojedinaca našeg porekla za naše aktivnosti, najbolji je dokaz tog stanovništa. Mi znamo i slažemo se oko toga kako bi to trebalo da izgleda u praksi, a put do toga nije nimalo jednostavan, kao što se pokazalo tokom ostvarivanja uslova koji su nas doveli tu gde smo sada.

Sabornost, koju smatram za osnovni moto i svojevrsnu mantru obnove Saveza, daje svoje plodove, ali i donosi veliku odgovornost sa sobom. Sada, pored sve umešnosti i spremnosti na kompromise, treba imati sreće da se svi oni koji žele da budu deo te budućnosti usaglase oko načina simbioze i svoje uloge koju bi želeli, a koju će možda dobiti. Tek tada će nas realnost praktičnog ostvarivanja staviti na muke, no za mene i moje kolege - slatke. Posle onoga šta je iza nas, smatram da smo spremni da se, u saradnji sa članovima udruženja koja žele partnerski odnos, predstavnicima matice, institucija i ministarstava postavimo na način dostojan jedne od najvećih Krovnih organizacija srpskih udruženja u dijaspori uopšte.

Kao takva, dozvolićete da vama i vašim čitaocima uputim srdačne čestitke i najlepše želje povodom novogodišnjih i božićnih praznika koji su pred nama, uz poziv da se pridruže aktivnostima naših Zajednica i klubova, ponavljajući dobro poznatu poruku s kraja 2013. godine:

Sabornost. Masovnost. Matica. Mudrost. Svi smo pozvani.CE5B4704